Pročitaj mi članak
Радна група Управе криминалистичке полиције привела је Мирослава и Марка Мишковића и још осам лица, међу којима је и Мило Ђурашковић.
Како је јутрос рекао тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић њима је уручено решење о задржавању на 48 сати и њиова саслушања почеће још данас.
Приведени се иначе, у међувремену, из полиције, одведени у Тужилаштво за организовани криминал, које одлучује о даљим мерама задржавања.
Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга“, Марко Мишковић, власника фирме „Мера инвестмент фунд“ и Мило Ђурашковић, власник „Нибенс групе“, „Шер корпорације“ и ПТП Ниш се сумњиче да незаконито прибавили имовинску корист од преко 30 милиона евра.
Они се сумњиче да су злоупотребом службеног положаја извлачили финансијска средства и имовину из приватизованих путарских предузећа чиме су незаконито прибавили имовинску корист од преко 30 милиона евра за Мирослава и Марка Мишковића и Мила Ђурашковића.
Мирославу Мишковићу је, како се сумња, у једној трансакцији, прибављена имовинска корист од око милион и по евра за колико му је на име повраћаја кредита више исплаћено. Претходно је Предузеће за путеве Ниш је за приватизацију ПЗП Београд 2005. године узело 23 милиона евра кредита од Мишковићеве фирме „ Хемслејд трејдинг лимитид“ са Кипра, са годишњом каматом од три одсто. Међутим, уместо 25 милиона евра кредита са каматом, исплаћено му је 26,5 милиона евра.
Мирослав Мишковић је, приликом привођења, изјавио да први потпредседник Владе Александар Вучић, који је протеклих месеци говорио о могућем привођењу Мишковића, неће дочекати вечерашње гостовање на РТС-у. Опширније у посебној вести.
Мило Ђурашковић, власник „Нибенс корпорације“, „Шер корпорације“, фирме „Емисио брокер“ и приватизованих предузећа за путеве, како сазнајемо, сумњичи се да је злоупотребом службеног положаја стекао имовинску корист у износу од око 12 милиона евра приликом купопродаје акција рудника кречњака „Неметали Топола“. На његове личне рачуне „легло“ је око 4,5 милиона евра, а на рачун „Шер корпорације“, чији је власник, око 7,5 милиона евра.
Марку Мишковићу, власнику „Мера инвестмент фунд БВ“ са Холандских Антила, прибављена је имовинска корист у износу од око 18 милиона евра разликом у цени куповине и продаје 47,59 одсто акција ПЗП-а Ниш.
Међутим, како је јутрос рекао специјални тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић, истраге о пословању Мирослава МИшковића у вези с „Нибенс групом“ није завршена, односно, како је рекао, тренутно се упоређују финансијски извештаји. Такође, казао је Радисављевић, води се и истрага која би требало да покаже како је Мишковић дошао до новца који је уложио у „Нибенс групу“.
Подсећамо, власник Делта холдинга је други пут саслушан у МУП-у понедељак. Истог дана је саслушан и сувласник Нибенса Мило Ђурашковић.
Син власника „Делта холдинга“ Марко Мишковић саслушан је у петак у полицији, у својству грађанина, о сарадњи свог предузећа „Мера инвестмент фонд“ са Ђурашковићевом „Нибенс групом“. Марко Мишковић је требало ове седмице да поново да буде саслушан у својству грађанина у полицији.
Он је спречен на аеродрому „Никола Тесла“ да авионом напусти земљу и полиција му је одузела пасош као меру за обезбеђење присуства ради неометаног вођења преткривичног поступка.
Његов отац, Мирослав Мишковић, саслушан је први пут прошлог понедељка у вези с пословањем фирме „Делреал“.
Хапшење и политички поени
Дугогодишња економска новинарка Радојка Николић оцењује да је хапшење Мирослава Мишковића порука да у Србији заиста нема недодирљивих, о чему је говорио и први потпредседник Владе Александар Вучић, али је додала и да та вест има и друге стране.
Једна од њих је да ово хапшење доноси огромне политичке поене и популарност, јер је у Србији огроман број транзиционих губитника и људи који живе у тешкој економској ситуацији. Сада се не говори о инфлацији, нити о томе да нам је производња на минимуму, или да смо продали државне обвезнице да би смо се додатно задужили, додаје Николићева и истиче да Мишковић није једини који је изврпио корупцију, осносно да се с том борбом не сме стати, уколико се заиста мисли озбиљно.
Јер, како каже, Делта не постоји годину дана већ 20 година и за то време имала је широк круг подршке.
„Познато је да је господин Мишковић за шири део јавности остао недоступан, осим што је на годишњицама Делта Холдинга држао своје говоре у којима је откривао у ком правцу ће се развијати Делта. Осим тога, имао је и неке поруке које су се односиле и на ширу јавност па и на политичку заједницу, а на свим тим скуповима били су и премијери, министри и друге истакнуте личности, тако да му је давана подршка“, казала је она.
Николићева додаје и да до сада није било негативних политичких конотација о њему, осим што су га поједини политичари нападали онда када су мислили да ће због тога добити неке политичке поене.
Хапшење најбогатијег човекла у Србији Мирослава Мишковића показује да је започета борба против корупције озбиљна иако је на почетку јавност била сумњичава каже криминолог Богољуб Милосављевић.
„Ово хапшење уклања све сумње нас који смо мислили да се ту не ради о озбиљности, да се ипак ради о озбиљном захвату и ономе што показује велику решеност и спремност у влади да се бори са том великом и крупном корупцијом. Наравно, тек треба видети шта ће се даље догоађати, да ли ће дођи до процесуирања, подизања оптужнице, или ће се ствари завршити пре тога“, каже он.
Шта је и како приватизовано?
Инсајдер се бавио спорним приватизацијама путарских предузећа још 2009. Један од највећих холдинга настао кроз приватизацију, неколико предузећа, јесте данашња „Нибенс група“. Овај гигант, када је у питању одржавање путева, састоји се од шест великих путарских предузећа, са више од пет хиљада радника и прошле године одржавао више од 6600 километара путева.
„Нибенс група“ настала је најпре приватизацијом Предузећа за путеве Ниш. После тога ређале су се приватизације, на којима је власник „Нибенса“, Мило Ђурашковић, по правилу побеђивао. Преко тендера, у марту 2005. , он је постао власник ПЗП Врање. Само месец дана касније купује ПЗП Крагујевац, истовремено постаје власник највећег предузећа за путеве у Србији, ПЗП Београд. Његов партнер у овој куповини, у тада формираном конзорцијуму, била је компанија „Делта“, Мирослава Мишковића. Када је постао власник и највећег војвођанског путарског предузећа, „Бачка пут“ из Новог Сада, Ђурашковић је дошао до тога, да практично контролише стање на путевима, који су кичма путних праваца у Србији.
Према подацима из Регистра, већ 2006. године, „Делта“ се повлачи из отвореног власништва у компанијама. Од тада, власници су „СХЕР“ корпорација, која је у власништву Ђурашковића и „Мера инвестмент“ са Британских Девичанских острва, иза које је тада стајао Марко Мишковић. Данас, ова фирма, према подацима Агенције за привредне регистре, нема удео у власништву „Нибенса“.
Власник „Нибенс групе“, Мило Ђурашковћ, ухапшен је у мају прошле године, а терети се да је злоупотребом службеног положаја оштетио предузеће ФАМ Крушевац, за више од 32 милиона евра. Ђурашковић, који је пореклом из Берана, у Црној Гори, у послове са путевима ушао је 2003., а претходно је био власник „СХЕР“ корпорације, која је поседовала само неколико бензинских пумпи. Пословима са горивом, бавио се од средине деведесетих година.
Када је на чело Министарства за инфраструктуру дошао Милутин Мркоњић, за директора „Путева Србије“, постављен је Зоран Дробњак, до тада технички директор у Ђурашковићевој фирми ПЗП Београд.
Занимљиво је, да је СПС, чији је Мркоњић функционер, од „Нибенса“ и „СХЕР корпорације“, за изборну кампању 2007. године, према званичним извештајима, до којих је дошао „Инсајдер“, добио милион и по динара.
Једна од фирми, која се најчешће помиње, као фирма која ће преузети највећи број послова „Нибенс“ групације је ПЗП Ужице. Иза ове компаније, од 2003. године, као већински власник стоји Ужичанин, Василије Мићић. Путарску империју Василија Мићића чине три фирме, ПЗП Ужице, ПЗП Нови Пазар и ПЗП Пожега. Власништвом над ове три фирме, дошао је до посла одржавања 1800 километара путева, што је нешто више од 10 одсто свих путева у Србији.
Један од оних, који последњих година шири своје послове у одржавању путева је Душан Боровица. Он је у последње три године, постао власник „Војводина пута“ из Зрењанина и предузећа „Путеви“ из Сремске Митровице. На тај начин, он одржава скоро 700 километара магистралних и регионалних путева на североистоку Војводине.
Душан Боровица власник је фирме „Боровица транспорт“, која је деведесетих важила за једно од најпознатијих приватних превозничких предузећа у Србији. Сведоци на суђењима у Хашком трибуналу говорили су да је Боровица током деведесетих учествовао у превозу нафте и да је снабдевао војску и САО Крајину. Средином деведесетих, он купује машине за изградњу путева и улази у овај посао. У време када је Милутин Мркоњић био директор Дирекције за обнову земље, после НАТО бомбардовања, 2000. године, Боровица је у оквиру конзорцијума РАСТ, добио прву концесију за аутопут, додељену у Србији и то за изградњу леве траке аутопута Београд – Нови Сад. Занимљиво је да се у званичном извештају о финансирању СПС-а, из 2007. Боровица појављује као донатор странке, који је дао петсто хиљада динара.
Трећу велику војвођанску фирму за одржавање „Срем пут“, води фирма „Еуропарк“. Ова фирма није се појављивала на почетним аукцијама, али је акције путарских предузећа куповала на берзи, па сада управља фирмама „Срем пут“ и „Крушевац пут“, па тако одржава скоро 1200 километара путева у Србији. „Еуропарк“ је регистрован као фирма за одржавање паркова и зелених површина, власник је Милојца Марковић. Ова фирма, једна је од оних, које су раст, упркос економској кризи, забележиле после промене власти 2008.
(Б92)
