Прочитај ми чланакПитате ме да ли волим Тита. Знајте, тако нешто се не пита… У Србији на крају 2020. године поново се пишу овакви састави, додуше не од Титових пионира, већ од два пионира из редова епископа СПЦ.
Два друга епископа Сергије и Херувим познати као Мирко и Славко изашли су у јавност са два ђачка састава на тему „Зашто волим Вучића“ и да је друг Тито жив, засигурно би позавидео на исказаној количини љубави.
Епископ Сергије, или ти друг Мирко у свом саставу објаснио је Србима широм васељене да је заправо распет Александар Вучић, а не Господ Исус Христос, и да нашег друга Ацу сви нападају и распињу јер он помаже српски народ у БиХ.
Па наводи „Већ три деценије ми се бринемо да не нестанемо, да нас има, да останемо тамо гдје нас је одувијек било. За остварење ових скромних жеља увијек нам је недостајала помоћ, братска рука и разумијевање.
Због тога смо више искрварили послије рата него у самом рату, јер ратне ране нико није желио да нам вида. Међународна заједница није била заинтересована да нам помогне, а Република Српска недовољно јака да нас снажније подржи. И када смо, од много наде и гледања у истом правцу, за час окренули главу од матице Србије, предсједник Вучић је погледао нас.
И не само погледао, већ и помогао, и походио нас, два пута, као ниједан предсједник Србије до тада. На томе смо му били и остали бескрајно захвални, јер Крајишници памте чак и онда кад се чини да су све заборавили.“
Дакле по речима друга Мирка, Вучић је као некада Христос „походио“ српски народ и помогао му и управо због тога га разапињу из „мрачних центара моћи“.
Друг Тито, пардон Аца, жели само добро свим народима у БиХ, да гради саобраћајнице, и да буду бројније колевке од радних виза…
Свој састав друг Мирко завршава речима “ Док год распињу Александра Вучића, знам да нам је добро кренуло, да нам иде, да смо ту гдје јесмо. Кад ућуте, знаћу да није како треба, да нестајемо и да нас неће бити. Вучићево распеће је наше васкрсење!“
Док читам овај састав и сам једноставно спознајем колико је наш Господ Исус Христос мали према Александру Вучићу. И као што наш часни Владика каже истина је „Вучићево распеће је наше васкрсење“.
Мислим да би под хитно требао да се да предлог да се Храм Светог Саве преименује у Храм Александра Вучића, јер ипак његова жртва и страдање за српски народ су далеко веће од оних мука које је Господ зарад нас поднео.
И таман када човек по мисли да се о више нема шта рећи зашто треба да волимо Вучића огласио се и друг Славко, односно ВЛАДИКА осечкопољски и барањски г. Херувим и то „у јеку напада хрватских медија и појединих новинара на Србију и председника Александра Вучића.“
Па у свом саставу друг Славко наводи следеће:
„Овде би се осврнули и на непрестане нападе медија и на шовинистички приступ према матичној нам држави, Републици Србији, и њеној актуелној политици и политичком вођству, као и њеном председнику Вучићу који ни у ком случају нису примерени и не доприносе побољшавању добросуседских односа. Требамо имати у виду да смо сви грађани света и да смо хришћани који имамо заједничког непријатеља у виду вируса који не познаје границе, боју коже или националност.“
Приметно је да састав друга Славка није тако китњаст, али је исто ако не и више испуњен партизанском, пардон хришћанском љубављу, према нашем председнику и створитељу Александру распетом.
Он је отворено стао у одбрану нашег председника Тита, пардон Александра, и позвао на хришћанску љубав и праштање.
А сада шалу на страну.
Шта је био повод да се на овакав сраман начин обрате два Епископа СПЦ и да најнижи начин пишу хвалоспеве Александру Вучићу.
Повод је наравно наставак издаје Косова и Метохије и предаја електроенергетског система КиМ, систему Приштине, чиме је снабдевање Срба на КиМ електричном енергијом прешло под окриље албанског система.
Издаја није смела да буде тема медија. Тема су морали бити измишљени напади на Александра Вучића.
И управо Јуде из редова СПЦ послужили су за ово срамно спиновање медија и обману јавности.
Мирко и Славко нису поменули ни једну једину реч о издаји Косова и Метохије, али зато су измислили нападе на Вучића у Хрватској и БиХ и спевали му тропаре и стихире као светитељу који једини на тим просторима помаже српски народ.
Сергије и Херувим својим срамним ђачким саставом постали су пример какав не треба да буде Епископ СПЦ и како се од духовног пастира постаје предмет спрдње и исмејавања.
Према свецу и тропар.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 17, 2020
