Pročitaj mi članak„Za koga glasati na predsedničkim izborima?“, vidim i čujem poštene ljude kako zabrinuto pitaju za savet.
„За кога гласати на председничким изборима?“, видим и чујем поштене људе како забринуто питају за савет.
Заслепљују нас недељама уназад бљескови маркетиншких кампања као из Лас Вегаса. Упрегнуте су домаће и стране агентуре, припремљен је велики новац, троши се немилице као да имамо нафтне бушотине у Србији, а не бушне џепове народа.
Ретко који од кандидата је уопште прочитао уставна овлашћења Председника Републике, па обећавају, између осталог – више паркинг места, уређене паркове за љубимце, разне субвенције и дотације, бољи живот и срећне људе…О државотворним, националним, безбедносним, геополитичким, стратешким и суштинским питањима – већина ни реч. Само голи популизам и демагогија.
Када је пропадао режим Бориса Тадића СНС је постао сигурна кућа за досовце. Удомише Весића, Триванку, Чанка, Расима, Зорану, Драшковиће, Малија… Жути су пали са власти, али им се кадар добро држи. На саветнике од Гузенабауера до Тонија Блера да не трошим речи. Давно су Срби рекли – “ Ко са ђаволом тикве сади…“
Нападао нас је Вучић да смо нерадници, да славимо пораз у Косовском боју, да смо изазвали Први светски рат, да имамо паланачки дух… Мислио је – ако у Србима угаси тај национални понос и Западу ће милије бити, па ће нас оставити на миру, а њега на власти.
Заборавио је једно: Никад политички Запад није довољно сит понижења Срба и Србије. Немају они разумевања ни за минимум српских интереса. Нисмо ми за њих добри као држава, већ само као колонија – антисрпска и антируска. Нема краја на путу Западних ултиматума. Крај је наш нестанак.
На срећу Запада, лако су пронашли, као и много пута, оне који су спремни за шаку долара да издају свој народ и државу. Ти извођачи радова и продужене руке притисака на Србију све чине да се представе као нова лица српске политике, а добро их памтимо у старом оделу.
Ипак, одају их њихови најближи сарадници који отворено говоре да је у „Сребреници био геноцид“, „да у НАТО треба ући“, а „Косово признати“.
Шта нови ДОС може понудити Западу осим да му буде још лојалнији, спремнији на уступке, еврофанатичнији од актуелне власти?! И наравно, оно што је најважније – антируски опредељен.
Нису они никаква алтернатива власти. Они су алтернатива Србији!
По препоруци отпораша Срђе Поповића ругају се држави и институцијама. Сви су тобоже против страначког система, а имају партијског стажа више него поштен свет радног.
Власт која годинама у медијима промовише појединце попут Змаја од Шипова, није ни могла да дочека другу судбину него да јој народ аплаудира кандидату на белом коњу и у белом оделу. Неко је дао живот за ову државу да би је они исмевали.
Многи су ме охрабривали да наступим на председничким изборима, јер сматрају да је време за смену политичких генерација и нова лица која нису учестовавала у партијским системима током деведесетих и двехиљадитих година. Србији треба неко нов ко није испао из тих старих шињела.
Улогу Председника Србије посматрам веома одговорно. Она је израз државне равнотеже и националног консензуса. Част ми је што ме све већи број људи види на таквом месту.
Ипак, ми смо се увек трудили да бирамо битке, а не оне нас. Ова председничка трка није наша. И велики спортисти често прескоче неке турнире да би се боље спремили за наредне – њима важније. Ми се припремамо за предстојеће, по свему судећи ванредне, парламентарне изборе.
Подршку пружам отварању тема попут Закона о војној неутралности, преисипитавања пута у Европску унију, дефинисање националне стратегије, али пре свега онима који надилазе наметнути рефенрендум „ДОС или СНС“. То су наши стратешки партнери са којима видим сарадњу Заветника у будућности.
Ово су они дани када се препознају трагови као у снегу. Након председничких избора имаћемо јаснију слику ко је опозиција власти, а ко опозиција држави.
Бићу међу овим првима. Верујем да могу победити само они којима су принципи на првом месту, који имају дугорочну политику и јасан циљ.
