Прочитај ми чланак
Они који су упознати са приликама у српском новинарству знају да у медијима постоји неписано правило да се о колегама из других редакција не износе компромитујуће информације. Тај прећутни договор сада је међутим прекршен.
Никада се од поновног увођења вишестраначја у Србију није десило да се медији међусобно препуцавају и износе прљв веш, као што је то данас случај.
Тако смо могли да сазнамо да су неки уредници сарађивали са политичарима и са тајкунима, да су на сумњив начин долазили до аутомобила и станова, да су неки радили за албанске бизнисмене и да су чак сарађивали са земунским кланом. Да овај „рат“ није нимало наиван, види се и по првој жртви која је пала – Пресу. Ове дневне новине су угашене када их је напустио највећи појединачни акционар и финансијер – Мирослав Мишковић.
У овом „медијском рату“ с једне стране рова се налазе Курир и Информер, а са друге издања „Рингијер аксел шпрингера“ – Блиц, Ало и 24 сата.
Курир и Информер оптужују Блиц и Ало да уништавају новинску индустрију у Србији држећи нереално ниске цене. То могу да раде јер имају високе макретиншке уделе који су несрезмерни у односу на тираж, па намерним спуштањем цене онемогућавају нормалан рад конкуренције.
Курир и Информер сматрају да Блиц и Ало уз помоћ одиторске куће АБЦ лажирали извештаје о читаности како би оправдали новац који се из државних предузећа и фондова уплаћује овим новинама за рекламе. А такође, такви фалсификовани извештаји служе да обману привреднике да се рекламирају у Блицовим издањима.
Блиц је то, наравно демантовао, али није остао дужан па је изнео податке о „мутном“ пословању Курира кога назива „рекеташем свих режима“, док за власника и главног и одговорног уредника Информера Драгана Вучићевића пишу да је у време кад је био уредник Преса крио да иза њих, у ствари, стоји власник Делта холдинга Мирослав Мишковић.
Како се уништава новинска индустрија
Све је, наиме, почело још пре пар месеци у колумнама власника и уредника Информера Драгана Вучићевића. Он је Блиц и његова издања у својим текстовима означавао као „лоповско злочиначко удружење“, „штрумфбанфирер“, „патриотише цајтунг“, „фолксдојчерска формација“.
То ситно „пушкарање“ се претворило у фронтални напад на Панелу о таблоидима на Прес медија самиту. Вучићевић је тада без увијања рекао да је на делу „злочиначко удружење“ једне велики издавачке куће (Блиц) и једне мало мање издавачке куће, која је сада на самрти (Прес) са бившим режимом, чија је идеја узимање пара од јавних предузећа, државних фондова и министарстава.
„Имате ситуацију да најскупље новине у Србији коштају 30 динара а најјефтиније 12 центи. То је неодржво стање. А за то је највише крив Аксел шпрингер рингијер (власник Блица, Ало, 24 сата), Абц груп, Прес паблишниг и Асоцијација медија“, рекао је Вучићевић.
Он је навео да под пуном материјалном и кривичном одговорношћу тврди да се одиторски и рејтинг извештаји лажирају.
„Они пре свега држе нерегуларно стање на тржишту. Када привредници дају огласе, они имају рејтинге и одиторске извештаје испред себе. Под пуном материјалном и кривичном одговорношћу тврдим да се лажирају и одитинг и рејтинг извештаји. Привредници не дају своје огласе тамо где је то најефикасније него тамо где су их убедили рејтинг одитинг „мафијаши“ да је то тамо најуочљивије и најефектније за њих. А то није тачно.“
На крају Вучићевић је објаснио и разлоге свог оштрог наступа. Он је рекао да је у оваквим условима немогуће да постоје слободни медији. Са ценама које држи Рингијер аксел шпрингер од 15-20 динара ствара се неодрживо стање.
Вучићевић објашњава да су у његовом наступу ради о друштвеној потреби да имамо слободне медије за које он каже да не могу да постоје ако је цена новина на киоску 12 евроценти. То могу само они који су политички миљеници, закључује Вучићевић.
Да ли је овај сукоб избио само због слободе медија или је помало реч и о подели маркетиншког колача? До одговора на ово питање најлакше се може доћи када се види колико поједине новинске куће добијају прихода од рекламирања.
Управо из тог податка може се закључити да Информер, али и Курир траже другачију поделу новца које и државне и приватне фирме дају за маркетинг. Уредник Информера је изнео податак како је Телеком у 2011. години распоредио свој новац намењен рекламирању у новинама.
По тим подацима Блиц и његова издања су добили 70,3 милиона динара, Прес – 64,5 милиона, Новости – 48,1 милион, Курир – 44,6 милиона и Политика – 31,3 милиона. Још се прецизније може видети како је расподељен маркетиншки колач из извештаја највеће медија бајинг компаније који је такође изнео Вучићевић, не откривајући о којој се кући ради. По њему 48 одсто маркетинга који се пласира преко те компаније иде у издања Рингијер аксел шпрингер, готово исто колико се даје и за све остале издаваче заједно.
У овим извештајима наравно нема Информера који је формиран пре неколико месеци и који тек треба да се избори за тај део прихода. Али зато је ту Курир, који очигледно није задовољан својим садашњим делом маркетинга.
Курир прави нови таблоид
Одмах после Вучићевића и његовог Информера у овај „медијски рат“ се умешао и Курир. У тексту под насловом „Како се отима тржиште реклама“ објашњено је како су Блицова издања долазила до новца од реклама фалсификовањем извештаја о већем броју читалаца, иако им је тираж опадао.
Наиме, Курир пише да се по подацима са сајта Блица о просечним продатим тиражима и укупној читаности, које је одрадио Ипсос стратеџик маркетинг, види да се продати тираж више него преполовио, а да је у исто време читаност скочила више него дупло.
Овај таблоид чак иде и корак даље и у медијски рат увлачи и политичаре и бизнисмене. Па тако пишу како су председник Делта холдинга Мирослав Мишковић и градоначелник Београда Драган Ђилас основали дневне новине Прес само с једним циљем – да униште Курир.
„Наиме, то је био почетак освајања медијског тржишта и плана да преко Блица, 24 сата и Преса, касније и Ало, покушају да контролишу медије у Србији. Да су Ђилас и Мишковић тада успели да униште Курир, то би био почетак медијског мрака у Србији. Први удар на Курир поклапа се са временом када је Ђилас преко своје фирме „Дајрект медија“ почео да осваја рекламно тржиште. Према доступним подацима из 2008. године маркетиншки пул окупљен око „Дајрект медије“ држао је чак 55 одсто целокупног рекламног тржишта Србије!“, пише Курир.
Ова прозивка имала је своју реакцију и, као што смо написали, прву жртву. После ње Мирослав Мишковић је изашао у јавност са саопштењем у коме признаје да је појединачно највећи власник Преса, али је навео и да је одлучио да се повуче из власништва и да престане са пружањем даље финансијске подршке.
Према његовим речима, то је његов „лични допринос настојањима Владе Србије да кроз транспарентне односе у медијима и престанак прикривеног финансирања и власништва успостави потпуну слободу медија и одговорно новинарство“.
Да је у овим речима било и ироније, може се најбоље закључити по томе што је после неколико дана од изласка Мишковића из Преса ова београдска дневна новина угашена.
Пошто је на медијској сцени један конкурент мање, Курир је осетио да је прави тренутак да прошири свој утицај, па је у борби за читаоце и новац од маркетинга издао нове новине под називом Сан. Тако да сада Курир по својој издавачкој активности све више личи на Блиц.
Попути Блица који има таблоид Ало, и Курир је издао нови таблоид Сан. Зато се сада може очекивати да Курир постане мало озбиљнија новина која ће више личити на Блиц и самим тиме покушати да придобије његове читаоце и његов маркетиншки удео. Исту улогу треба да одигра Сан у односу на Ало.
Поред тога, треба обратити пажњу и на тренутак када је покренут овај напад на Блиц и његова издања. Наиме, крајем године истичу маркетиншки уговори и планирају се они за следећу годину. С обзиром на све што је писано у овом препуцавању лако се може претпоставити да ће подела колача од реклама бити знато другачија.
Поред тога и Информер и Курир су тренутно по свом писању блиски актуелној власти, док је Блиц, који је био наклоњен прошлој и даље остао на истој политичкој линији, па се може очекивати и другачија расподела маркетинга из државних компанија и фондова, наравно на штету Блица а у корист Курира и Информера.
Блиц о Информеру и Куриру
После свих прозивки Блиц је не мање жестоко одговорио Куриру и Информеру. Блиц и Ало су тако за уредника и власника Информера Вучићевића написали да је годинама крио да иза новина Прес, у којима је био уредник, стоји Мирослав Мишковић. Такође, нашли су и то да је за време рада у Куриру (где је исто био уредник) радио и као ПР контраверзног албанског бизнисмена.
У покушају да дискредитују Вучићевићеве оптужбе Ало је подсетио да власник Информера 2008. године док је био председник УО Преса рекао да та новина нема иза себе ни стране медијске корпорације, ни домаће тајкуне.
„За разлику од других ми живимо само од вас, само од киоска“, рекао је Вучићевић.
Ало затим подсећа да је та изјава дата управо у време када је појединачно највећи власник Преса био управо Мишковић.
Ало даље открива да су власници таблоида “Курир”, отац и син Радисав и Александар Родић, у „мутним радњама и неплаћању пореза и доприноса радницима“ ишли толико далеко да су чак двојицу уредника пријавили на фиктивним позицијама у фирми извесног бизнисмена Краснићија у Гњилану, на Космету.
Тако је Драган Вучићевић једно време био пријављен као портпарол овог албанског бизнисмена. Ипак, Ало пише да је „остало је нејасно да ли је ово Вучићевићево запослење било само фиктивно или је контроверзни албански бизнисмен Краснићи кроз тај однос имао утицаја на уређивачку политику Курира“.
Одговарајући на Курирове прозивке Блиц је оптужио ове новине да су ударна песница сваког режима у Србији.
„Лист служи за обрачунавање са политичким противницима и за рекетирање српских привредника“.
„Једноставно, онај ко није желео да им да новац завршио би на насловној страни тог таблоида. Ово је систем по коме Курир ради већ годинама и који добро знају сви на политичкој и економској сцени Србије. Ово је истина о таблоиду који се појављује као морални судија, а заправо никад није поштовао ни новинарске кодексе ни етичке норме“, пише Блиц.
Блиц подсећа и да је оснивач Курира Радисав Родић познат по томе што је држави остао дужан милионе за порезе и доприносе и да је био ухапшен због невраћања кредита Комерцијалној банци.
Примирије или затишје пред буру
После ових оптужби и противоптужби уследили су свакодневно слични текстови у све три новине. Довођено је у питање на који начин је главни и одговорни уредник Блица Веселин Симоновић добио стан у насељу Белвил који је градила Мишковићева Делта, док је с друге стране постављано питање одакле власнику и уреднику Информера џип марке Хонда чији је дистрибутер у Србији исто Мишковићев Делта Ауто.
Али упркос томе што се овом рату није видео крај, ипак се десило својеврсно примирје. Окидач за спуштање оружја је била једна оптужба на рачун Вучићевића коју је он веома тешко поднео па чак најавио и тужбу на суду.
Неочекивано у овај сукоб на медијском небу Србије укључио се и новинар Б92 Југослав Ћосић који је на основу својих сазнања оптужио Вучићевића да се пред убиство Зорана Ђинђића чуо са вођом земунског клана Душаном Спасојевићем Шиптаром да би преговарао око новца који од њега треба да добије за писање против Ђинђића.
„Има их доста и псеудо-медија и псеудо-новинара који своје услуге бедно нуде моћним газдама који им дају шансу. Али права метафора ових теза је главни уредник дневних псеудо-новина Информер. Тај човек данас суди медијима у Србији, пљује по телевизији Б92, напада Инсајдер и његове новинаре-најбоље новинаре у земљи, а при том је покушао да украде име Инсајдер за своју псеудо-новину.
Напада и друге медије, заправо најпрофесионалније и најбоље у Србији. Ради се о човеку који је пред убиство Зорана Ђинђића, телефоном, разговарао и преговарао са Душаном Спасојевићем Шиптаром о томе колико ће га овај платити за сваки текст који напише и објави против Ђинђића. Послодавац му је, дакле, био вођа земунског клана. На телефонској тезги су биле цифре: 1.000 евра, 1.500 евра…
Ови разговори снимани су, тајно, у склопу истраге о земунском клану. Снимке тих прислушкиваних разговора чуло је више људи из тадашњег државног врха, тужилаштва и полиције. Неки од њих су и данас у државним органима. Тај човек је касније, као колумниста Преса, био у служби Мишковића, тадашњег и садашњег власника те новине. О томе како лако мења газде можда треба да размисле његови данашњи послодавци“, рекао је Ћосић.
Наравно, Вучићевић је реаговао бурно. Он је ове оптужбе оштро демантовао и позвао државне органе да одмах ухапсе или њега или Југослава Ћосића!
„Тврдим да Ћосић лаже као пас! Никада се у животу нисам чуо са Спасојевићем, никада га нисам упознао, никада с њим нисам имао било какав контакт! Позивам полицију, тужилаштво, БИА и све остале надлежне државне органе да одмах утврде истину и ухапсе или мене или Ћосића. Знате, ако сам саучествовао у убиству Ђинђића, ја морам у затвор. Али у затвор мора и Ћосић ако ме је лажно оптужио за помагање убицама“, каже Вучићевић.
Он је најавио и да ће адвокатски тим Информера поднети против издавача „Блица“ и Југослава Ћосића тужбе с милионским одштетним захтевима.
Да ли ћемо епилог овог сукоба видети на суду сазнаћемо врло брзо. Ипак, после ових прозивки и препуцавање Информера и Курира са Блицом нагло је престало. Можда су схватили да им даља прозивка може нанети само обострану штету, али можда се ради само о прикупљању снаге за ново изношење прљавог веша.
(нспм)
