Pročitaj mi članak
На северу Африке нашу земљу и даље знају као Југославију, али их асоцира и на нашег најбољег тенисера.
Када после три и по сата лета Милано – Маракеш и четири сата вожње локалним аутобусом Маракеш – Агадир око поноћи коначно стигнете у хотел, мислите да ћете се само срушити у кревет? Варате се!
Агадир је овог децембра домаћин ФИФА Светског првенства за клубове, а град на обали Атланског океана је место за журке навијача египатског Ал Ахлија, мексичког Монтереја, кинеског Гвангжуа, Раџа Казабланке и Бајерн Минхена.
На турниру је и Атлетико Минеиро, али су Бразилци стационирани у Маракешу, док је новозеландски Оукланд испао већ на старту од домаћина из Казабланке који је на изненађење многих победио и Монтереј па ће играти у полуфиналу са Атлетико Минеиром.
Други пар чине европски шампион из Минхена и првак Азије Гвангжу који са клупе предводи Марћело Липи, а који је растужио бројне навијаче који су из Каира дошли да бодре свој Ахли. Уместо жељене победе доживели су болан пораз 0:2, уз повреду свог миљеника Абутрике, живе легенде клуба која се овим турниром опрашта од играчке каријере.
Управо то што је 36-годишњи нападач морао да буде замењен већ на полувремену, при резултату 0-0, највише је погодило Египћане.
Нису, међутим, дуго туговали…
Агадир је град који то једноставно и не дозвољава. Атрактивна туристичка дестинација, која по мало чему подсећа на традиционални Мароко, препуна је ресторана, барова и ноћних клубова који раде до раних јутарњих сати. Музика одзвања на све стране, а посебно са трга на почетку дугачке плаже, где је направљена велика бина као центар Фан зоне.
БОГ, НАЦИЈА, КРАЉ
Агадир је град који је потпуно разрушен у земљотресу 1960. године. Обновом која је почела годину дана касније, од традиционалног мароканског града претворен је у модерно летовалиште на обали Атланског океана, са бројним хотелима и ноћним клубовима.
Главну атракцију представља натпис „Бог, нација, краљ“ на брду изнад плаже, на којем се налази стара тврдјава.
Тај натпис је преко ноћи прелепо осветљен.
Ту су концерти преко целог дана и добар део ноћи, а навијачи са свих страна света помешани „ђускају“ у маси.
Логично, најбројнији су зелено-бели из Казабланке, па црвени из Каира, мада не мањка ни Мексиканаца.
Откуд Србин међу свима њима, локалцима уопште није јасно, али то их не спречава да нам са осмехом и високо подигнутом песницом, после пар секунди замишљене фаце, поруче „Новак Ђоковић“ или „Тито“.
Посебно интересантно било је гледати навијање током утакмице Ал Ахли – Гвангжу.
Пошто су играли пре меча Раџа – Монтереј, ове године отворени стадион од 45.000 гледалаца био је прилично попуњен, а у једном тренутку навијало се за три клуба – Ахли, Гвангжу и Раџу.
На „чекању“ су биле једино присталице Монтереја које су биле смештене одмах испод Ахлијевих навијача, па су проценили да им је боље да сачекају да Египћани заврше свој шоу.
А био је шоу. Нису престајали да певају свих 90 минута, развили су огромну кореографију и иритирали организатора паљењем бакљи.
Пораз су покушали да им ублаже домаћи навијачи, када је цео стадион загрмео: „Ахли, Ахли“.
Приметно је, иначе, да Мароканци изузетно цене Египћане.
То се видело и у ресторану крај плаже, када се по уласку навијача из Каира са звучника убрзо зачула египатска музика.
Да ли ће и традиционално „хладни“ Немци бити исто прихваћени, видећемо. Навијачи Бајерна тек су почели да стижу у Агадир, пошто њихов клуб игра у уторак.
(Мондо, фото: Јован Терзић)
