Pročitaj mi članakPonovo je na delu “Je suis” u kome se ogleda pravo licemerje najdestruktivnije civilizacije koja je ikada postojala na ovome svetu, a to je svakako Zapadna civilizacija.
Поново је на делу “Je suis” у коме се огледа право лицемерје најдеструктивније цивилизације која је икада постојала на овоме свету, а то је свакако Западна цивилизација.
На свим медијима бруји о погибији 84 људи у Ници и великом броју рањених. Тужна вест али још тужније је што се за тај такозвани цивилизовани свет рачунају само жртве земаља Запада. Остали становници ове планете су само пуке бројке које треба (а из угла ширег историјског контекста) да буду робови, логораши, пљачкани или систематски уништавани, а по потреби и јефтина радна снага јер то свакако лепше звучи него робови.
Треба се подсетити како су баш у тој Француској у листу “Charlie Hebdo” исмевали српске жртве и Србе представљали као кољаче који држе мртве непријатељске главе или како су се по француским биоскопима пуштали филмови у којима је представљено вађење српских органа у Жутој кући од стране Шиптара, тако што су то Срби радили Шиптарима, чиме су парадоксално свирепе убице представљене као жртве.
Но, из тих “кухиња” то није ништа ново јер веома добро знамо шта се дешавало током ратова на простору бивше Југославије и како се тада медијски филовала слика о нашем народу као злочиначком. Брзо се прешло преко оба светска рата и вишемилионских жртава нашег народа у борби против фашизма. Као и тога да су Срби протерани са свих територија бивших република, а да у Србији мирно живе припадници свих тих народа одакле су Срби протеривани. Но, да се вратимо теми.
Веома битна чињеница, пре свега за домаће цинике који држе француску заставу на профилним сликама и пале свеће, док у исто време над жртвама сопственог народа немају ни елементарно саосећање до те мере да се гнушају о томе да причају, представља чињеница да је Француска годинама у рату против припадника исламске вере, односно држава одакле долазе “терористи” и да је учествовала у директном војном нападу, који је за циљ имао свргавање легитимно изабраних председника, а од чега је Либијанајпознатији случај Либије.
Дакле, из војног угла француски грађани су легитимне мете јер се њихова држава налази у рату и крвавом обрачуну за нафту, што за последицу има на стотине хиљада мртвих. Жртва јесте жртва и не желим да будем ироничан али некада треба упоредити бројке, што смо посебно ми Срби искусили на нашој и кожи наших предака.
Тешко је не уочити две чињенице по питању ових догађаја. Прва је да се напади дешавају углавном (сем Брисела) у Француској, и да је већ постало опасно сумњиво да ли су овде у питању терористички напади или унапред изрежиране акције од стане Западних служби безбедности, које би за циљ имале додатну милитаризацију унутар тих држава. Тешко је поверовати да тако озбиљна земља, каква Француска јесте, и са тако јаким безбедоносним службама на сваких мало “зариба”, а такозвани кривци тих напада се проналазе тик након напада, са све личним документима.
Штета је једино што се свуда у свету “крупне зверке” обрачунавају кроз обичне људе али да се не лажемо, тако је увек било и по свој прилици увек ће и бити. Питање је да ли ћемо сваки пут наседати на то и да ли ће нам наше жртве увек бити најмање “вредне”, до те мере да падну у заборав већ следећи дан.
