Прочитај ми чланак
(Новости)
Тек пре неколико година Драган Јаковљевић (25), молер из Диселдорфа, сазнао је да Драгојла и Веселин Јаковљевић, с којима је у овом немачком граду провео безбрижно детињство и стасао у лепо однегованог младића, нису његови биолошки родитељи. Шок због сазнања да је усвојен био је мањи од оног који је уследио када је од Драгојле чуо да га је као бебу мајка 14. јула 1988. године оставила на обали Дрине.
– Пронашли су ме рибари код Бајине Баште. Чули су плач из једног жбуна где сам лежао увијен у ћебе. У ужичкој болници, где сам одмах смештен, лекари су ме назвали Марко Трновац јер сам нађен у шипражју. Пре него што су ме родитељи у новембру исте године усвојили и одвели у Немачку дали су ми садашње име и презиме.
– Ово је у писму упућеном на адресу нашег дописништва у Бајиној Башти написао Драган уз молбу да му помогнемо да пронађе биолошке родитеље. Да сазна, каже, „од кога је наследио очи, уста, да ли је Србин, шта се заправо са њим све догађало…“
Брзо смо нашли траг. Свој део приче о напуштеној беби испричали су нам медицинска сестра Дома здравља у Бајиној Башти Татјана Тадић (47) и неколицина бивших и садашњих радника београдске „Хидротехнике“ у Перућцу, Стојанка Вимић (64), Живана Бојић (63) и Зоран Филиповић (46). Иако је од овог догађаја протекло четврт века, Татјана Тадић, коју смо затекли на радном месту у Хитној служби Дома здравља „Евелин Хаверфилд“, добро се сећа готово сваког детаља.
– Радила сам са доктором Стојимиром Сарићем у секторској амбуланти у Перућцу када су нам јавили да је пронађена остављена беба на левој обали Дрине, недалеко од перућачке бране у селу Ногачевићи, које припада сребреничкој општини. Колима хидроелектране прешли смо преко бране и упутили се ка месту где нас је чекао један црн човек, стар око 35 година и показао на дете које је лежало на плавој мушкој блузи. Било је скроз голо, изгребано, са подвезаном пупчаном врпцом. Ставила сам је у пелене и са др Сарићем пренела на десну обалу реке, потом смо је одвезли у 13 километара удаљено породилиште Дома здравља у Бајиној Башти, где су је примили др Вељко Хркаловић и бабица Цана Симић. После збрињавања, беба је послата санитетом, мислим у Здравствени центар Ужице – казала нам је Татјана Тадић.
Сам чин драме, у којој је беба остављена на обали, одвијао се буквално пред очима Стојанке Вимић (64) и њеног сина Зорана Филиповића (46) из Бајине Баште. Обоје су тада били радници у „Хидротехници“ у Перућцу.
– Посматрали смо са прозора управне зграде и испред радионице шта се дешава на другој обали, на само стотинак метара од нас. Пре него што смо зачули дечји плач приметили смо да је из кола боје труле вишње изашла жена са неким замотуљком, спустила се до дна обале. Добро памтим да је водостај био мали, и да је жена је у једном удубљењу на обали тај замотуљак оставила. Вратила се у кола, која су потом отишла у правцу Скелана. Било је то негде пред крај радног времена – присећа се Стојанка. Њена колегиница Живана Бојић (63) каже да је међу првима обавестила полицију и Дом здравља у Бајиној Башти о напуштеној беби.
ХВАЛА ДОБРИМ ЉУДИМА
– ЗАХВАЛАН сам свима који су ми помогли и спасили живот. Иако ме је оставила, волео бих да сазнам ко је моја биолошка мајка, ко ми је отац. Нека се јаве ако прочитају ово. Не тражим ништа од њих. Моји једини родитељи су Веселин и Драгојла – поручује Драган.
