Прочитај ми чланак
Функционерске плате нису контролисане у још 139 градова и општина, међу којима су и они највећи, попут Београда, Новог Сада и Крагујевца.
Више од 130 функционера из 35 градова и општина, које су последњих месеци контролисали управни инспектори Министарства државне управе и локалне самоуправе, примало је незаконито увећане плате за 30 одсто на име вршења функција, речено је у овом министарству за наш лист.
Одговорност
Према члану 71 Закона о буџетском систему, одговорност за овакве законске пропусте сносе руководиоци локалних органа власти који су планирали, обрачунавали и исплаћивали незаконите „функционерске додатке“. У Нишу су то, рецимо, начелник Управе за грађанска стања и председник скупштинског Одбора за административна питања, који су предложили и усвојили законски споран Правилник о платама функционера, као и начелник Управе за финансије, која је обрачунавала и исплаћивала незаконите функционерске додатке.
Према подацима овог министарства, 28 локалних самоуправа исправило је такве недостатке, у Зајечару, Јагодини, Сомбору и Сремској Митровици „поступци извршавања решења“ управних инспектора су у току, а у Нишу, Пироту и Книћу функционери су уложили жалбе. Како Србија има укупно 174 локалне самоуправе, то значи да функционерске плате нису контролисане у још 139 градова и општина, међу којима су и они највећи, попут Београда, Новог Сада и Крагујевца. Уколико такве контроле буде, реално је очекивати да ће број оних који годинама уназад примају незаконите „функционерске додатке“ бити знатно већи.
– Доношењем новог Закона о министарствима, половином 2014. године, у надлежности Министарства државне управе и локалне самоуправе нашла се и област плата, тако да од тада управна инспекција спроводи наџор над применом локалних прописа који се односе на плате. У току вршења инспекцијског наџора констатовано је повећање плата извесног броја функционера, која су у супротности са Законом о платама у државним органима и јавним службама, а одговорним лицима је решењима наложено да се оне ускладе са законом – објашњавају у министарству.
Највећи број функционера којима су исплаћивани незаконити „функционерски додаци“ од 30 одсто на основну плату има град Ниш.
Према подацима овог министарства, таквих функционера је 16, што се не поклапа са подацима у решењу управног инспектора, у којем је њихов укупан збир 19. Одмах иза Ниша, где су такви додаци исплаћивани од септембра 2012. године и краће, налазе се Врање и Нови Пазар, где је незаконите „функционерске додатке“ примило по 15 функционера. Следи Трговиште, где је било осам таквих носилаца јавних функција, па Нови Бечеј и Зрењанин, где их је било седам и шест, те Нова Црња, Суботица, Кладово и Петровац на Млави са по четири. Остали градови и општине имају мање од три, а 14 локалних самоуправа само по једног таквог функционера.
– Реч је о класичној политичкој корупцији јер функционери злоупотребљавају свој положај, овлашћења и моћ да сами себи обезбеде увећане зараде које им по закону не припадају. Ма колико тврдили да годинама уназад „нису знали структуру својих примања“, чињеница је да су користили законска овлашћења за доношење аката којима би себи обезбедили противзакониту, а приватну корист. Биће забрињавајуће уколико Министарство државне управе и локалне самоуправе ово не схвати као озбиљан проблем, што није чинило до сада, тим пре што предстоји рационализација у јавном сектору. Све ово је још један доказ да борбу против корупције, која је овде системска, треба спустити на локални ниво, где се корупција најбоље види, што је предуслов за њено сузбијање, каже за наш лист Зоран Гавриловић, директор програма „Друштво против корупције“ Бироа за друштвена истраживања.
Извор: Дневни лист Данас
