Прочитај ми чланакСрпске парохије у Цељу и Марибору још потражују 3.000 квадрата одузетих после Другог светског рата. Свештеник Милан Дудуковић: Већ деценијама немамо одговарајући простор за богослужење.
Словеначко Министарство спољних послова још од 2015. године од Србије тражи 313 уметничких дела и историјских предмета из збирки српских музеја, званичних резиденција и државних установа. Тражећи вредне предмете, на које наводно полажу право, ни не размишљају о томе да коначно реше статус имовине Српске православне цркве у Словенији. Само у цељској и мариборској парохији, српској цркви припада више од 3.000 квадрата, а за то време свештеници и православни верници већ деценијама немају одговарајући простор за богослужење. Осим тога, отуђене су и иконе, дела Уроша Предића, које се данас налазе у Цељском музеју.
Место где се налазила православна црква у Цељу пре Другог светског рата
По речима Милана Дудуковића, свештеника цељске парохије, са надлежнима у словеначким институцијама од 2003. године разговара се о решењу овог проблема, али безуспешно. Деценију и по, надлежност и одговорност пребацује се са државе на општину и са општине на државу.
– Српска православна црква у Цељу, посвећена спаљивању моштију Светог Саве, изграђена је 1932. године, а по наређењу Хитлера, до темеља је порушена 1941. – каже наш саговорник – Парохија је поново успостављена 1979. године. Четири године касније, црквена општина Цеље упутила је Верској комисији молбу за поврат земљишта, али одговор је био негативан.
Црква у Цељу у време градње
Обраћали су се потом 1986. тадашњим социјалистичким властима, одговора није било, а затим и Комисији за односе са верским заједницама Извршног већа Социјалистичке Републике Словеније, а крајем јуна 1988. и Општини Цеље.
Напори српске цркве да се врати имовина цељској парохији, потпуно су стопирани почетком грађанског рата у Југославији, док су у Загребу Хрвати минирали и срушили седиште митрополије СПЦ.
– Словенија је 1992-1993. године објавила Закон о денационализацији, али је наша документација остала у порушеној Митрополији – објашњава наш саговорник. – Зато тадашњи митрополит Јован није упутио молбу за поврат земљишта на коме је била изграђена Црква спаљивања моштију Светог Саве у Цељу. После стишавања ситуације, почетком 2003. године, почели су разговори и са властима државе Словеније.
По речима свештеника Дудуковића, већ 15 година се безуспешно са словеначким властима разговара о повраћају, а њихов главни аргумент за нерешавање проблема је да нема могућности за ретроактивно враћање имовине по Закону о денационализацији који није важећи још од 1994. Последњи пут, молба је послата Министарству правде октобра 2016. године, на коју одговор није стигао.
Отац Милан Дудуковић
– Разговори нису уродили плодом, па нам је још преостало да наш митрополит загребачко-љубљански Порфирије, уз посредовање Владе Србије, покуша да се враћање нашег земљишта реши на обострано задовољство – наставља наш саговорник. – Уколико и то не уроди плодом, искористићемо правне лекове, јер Црквена општина Цеље поседује тапију да је на Вразовом тргу, сада Гледалишком тргу, у земљишне књиге уписано 2.190 квадрата на име Српске православне цркве у општини Цеље.
И МАРИБОР ЧЕКА ЦРКВУ
И црква у Марибору, саграђена 1938. године, порушена је по Хитлеровом наређењу 1941, а 1.000 квадрата земљишта је национализовано. Богослужења се од 2006. године обављају у преуређеној згради некадашњег „Водовода“ у Тржашкој 13, поред које је пре девет година купљен плац за изградњу новог храма. Намера је да се на ових 2.500 квадрата подигне храм посвећен светим Ћирилу и Методију. Док у цељској парохији има око 3.500 верника, мариборска окупља око 8.000 православаца.
ПОНУДИЛИ ЗАГАЂЕНО ЗЕМЉИШТЕ
Црквена општина Цеље је, чекајући да се реши проблем реституције, покушала да до плаца за нову цркву дође откупом земљишта – каже отац Дудуковић. – Ти разговори су трајали од 2010. до 2017. године и понуђено нам је земљиште на месту старе Фабрике цинка. Пошто је земљиште око „Цинкарне Цеље“ загађено тешким металима, обавестили су нас да га сами морамо очистити. То је нечувено да општина продаје загађено земљиште, када се зна да је за чишћење потребно много новца.
