Прочитај ми чланакОдлив мозгова, или како је новинар сарајевске телевизије ТВ Алфа, Звонко Марић, рекао – одлив мозака, је један од највећих проблема Србије. Млади одлазе у све већ броју, а пречесто нема циркулације мозгова како чувено рече премијерка Србије, Ана Брнабић. Преко Дрине, у Републици Српској, тачније у њеном де фацто главном граду, Бања Луци, победу је однео један двадесетседмогодишњак. Исто тако недалеко, међу брдима и морима, две, једне од главних политичких фигура су два човека од 34 године. Где је у томе Србија, и могу ли млади у Србији кроз политику и политичке покрете и странке да се изборе за своја права и бољи живот питали смо Александра Вуксановића. Александар је студент права из Београда и један од оснивача Покрета Љубав Вера Нада.
Александар каже за Youth Vibes да стицајем породичних околности политика је оно што га окружује још од малена. Знао сам како политика функционише и тако сам увидео да је то свет у који могу да иступим да бих презентовао своје идеје и ставове. Сматра да млади улазе у политику јер желе да на себе преузму одговорност за промену друштвеног система и живота у Србији.
ПРОБЛЕМИ МЛАДИХ
По подацима Европског статистичког завода из 2019. године Србију месечно напусти више 4.000 углавном младих људи, док тај број људи на годишњем нивоу износи 51.000. С тога сам Александра питао који су, из његовог угла, проблеми младих људи овде.
Млади су свесни оног чега сам и ја сам свестан. Да када завршим факултет и када се запослим ће изнад мене у фирми бити неко са нижим нивоом образовања од мог, који је на ту позицију доспео преко чланске карте владајуће странке. Не желим да сачекам да ми се то деси, па да тек онда добијем свест да би систем требало да се мења. Ствари треба мењати на време, истиче Александар.
Он додаје да његове колеге са Правног факултета, пријатељи из средње школе, прекидају своје образовно усавршавање у Србији и након кратког размишљања да ли остати или отићи – махом пакују кофере и напуштају Србију.
“УШАО САМ У ПОЛИТИКУ ЈЕР НЕ ЖЕЛИМ ДА ОДЕМ”
Још један разлог зашто сам ушао у политику је тај што не желим да одем, јер је ово земља коју су градили наши дедови и очеви.
Александар је био члан Српске радикалне странке, где је био председник омладине Земуна, али је због неслагања са вођењем странке од стране руководства исту напустио. Заједно са Немањом Шаровићем и генералом Божидаром Делићем, такође претходно истакнутим члановима радикала, основао је покрет који је добио име по православном празнику – ’’Љубав Вера Нада’’. С обзиром да смо сведоци све чешћих прелетања из једне странке у другу, питали смо Александра да ли себе сматра прелетачем.
Наравно да не. Ако мене неко и сматра прелетачем, то је зато што тај неко има проблем са тим што имам свој став и што пратим своје идеале, а не личности, и не одступам од својих принципа, каже он.
Наводи да ако и прати личности, прати оне који као и он не одступају од идеала и принципа које су себи зацртали и да је то потпуно нормална за неког ко има 20 година и ко је на почетку стицања искуства и почетку политичке борбе.
“МЛАДОСТ И ИСКУСТВО СУ ДОБИТНА КОМБИНАЦИЈА”
На недавно одржаним локалним изборима у Бања Луци победу је у избору за градоначелника однео Драшко Станивуковић са 27 година, иначе истакнути члан Партије демократског прогреса. За Александра, Драшко је доказ да су млади и њихов модернији приступ политици препознати у друштву, али додаје да младост сама себи није довољна, те да је потребно и искуство, као и један искусан тим да би се постигао Драшков успех.
Младост и искуство су добитна комбинација и управо зато сам у Покрету ’’Љубав Вера Нада’’ и мислим да ћемо управо због тога бити у озбиљној прилици да угрозимо режим Александра Вучића.
Сазив највишег законодавног тела Србије, Народну Скупштину, са 28 посланика чине млади људи испод 30 година. То је 11 посто укупног броја посланика. Већином су они посланици странака владајуће коалиције, а Александра, као неког ко се са 20 година бави политиком, питали смо шта о њима мисли.
Ако је некоме животни успех да годину и по дана, на колико је орочен овај сазив Скупштине, хвали Александра Вучића и пљује по Драгану Ђиласу, који чак и није у Скупштини, а нема ништа друго паметније да каже – онда мислим да негде постоји грешка у разумевању политике код тих људи. Сматра да политика није месечна плата од 100.000 динара, већ животни позив који изискује поштовање од стране оног који се њиме бави.
За крај разговора, симболично, Александра смо питали да ли младима у Србији највише фали љубав, вера или нада.
Младима фали и љубав и вера и нада. И то не само младима, него и целом нашем народу. За то грађани нису криви, већ власт која шири дефетизам и која на основу својих манипулативних пројеката грађане убија у појам, закључује он.
