Pročitaj mi članak„Božje selo“, kako je vladika Nikolaj (Velimirović) nazivao svoj rodni Lelić, prošle nedelje zvanično je dobilo je svoj drugi manastir.
Недалеко од задужбине владике Николаја, ког је СПЦ 2003. прогласила за светитеља, а која је на његов празник 3. маја прославила 90 година постојања, у Лелићу је заживела „Нова Никеја“ – задужбина рашчињеног и из СПЦ искљученог владике Артемија (Радосављевића), који је такође родом из Лелића. Овај мушки катакомбални манастир биће званично седиште Епархије рашко-призренске у егзилу, како себе називају владика Артемије и монаштво које је заједно са њим 2010, због неслагања са одлукама Светог архијеријског сабора СПЦ, напустило Епархију рашко-призренску.
„Нова Никеја“ посвећена је светим оцима Првог васељенског сабора, који је 325. године после Христа, у време цара Константина Великог, одржан у овом старом византијском граду у Малој Азији недалеко од Цариграда. На том сабору, који је окупио 318 светитеља, међу којима су били Свети Никола, Спиридон Крфски, Атанасије Велики…, утврђен је Симбол вере, допуњен 381. на Другом Васељенском сабору у Цариграду, а који је и данас на снази, осуђена је Аријева јерес и прописано 20 канона.
„Нова Никеја“ је прошле недеље, у присуству више стотина верника, прославила храмовну славу – пререзала славски колач и одредила домаћине славе за идућу годину, а владика Артемије је прочитао Повељу којом се свечано проглашава отварање манастира, који је на породичним имању подигао знак сећања на своје родитеље Веселина и Косану. Иначе, владикин отац Веселин чувао је задужбину владике Никола Велимировића, српског светог Јована Златоустог, који је 1956. умро у прогонству у САД, а мошти су му у Лелић пренете 35 година касније.
„Нова Никеја“ одмах је добила игумана архимандрита Варнаву (Димитријевића), а на светој архијерској литургији јерођакон Паладије (Матић) рукоположен је за јеромонаха. Манастирска капела посвећена светим оцима Првог васељенског сабора освештана је средином недеље и у њој је одмах започео молитвени живот.
Сви који долазе у „Нову Никеју“ обавезно одлазе на поклоњење светом владици Николају, као и у оближњи манастир Ћелије који је некад припадао Лелићу, удаљеном од Ваљева 11 километара. У Ћелијама, до којих један од путева води низ 930 степеника на „Гликостази“, названој по игуманији Гликерији, чувају се мошти преподобног Јустина Ћелијског, у свету архимандрита Јустина (Поповића), једног од највећих православних богослова 20. века и духовног оца више српских архијереја, од рашчињеног владике Артемија до активног митрополита Амфилохија (Радовића) и пензионисаног владике Атанасија (Јевтића).
Ове године на Благовести навршило се 40 година од упокојења и 125 година од рођења овог великог духовника, сарадника и поштоваоца дела владике Николаја. НЈегов спомен СПЦ обележава 14. јуна и он се данас посебно свечано слави у Ћелијама, у којима је под комунистичком влашћу отац Јустин живео и очи склопио у „кућном притвору“, као и у катакомбалном манастиру ЕРП у егзилу у Барајеву који је посвећен преподобном Јустину Ћелијском.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
