Прочитај ми чланак
Крећемо! Морамо да будемо брзи. За 45 минута цео Лазаревац ће знати ко је главни дилер марихуане. Нема одвајања из групе и завлачења по улазима. Опрезно! Неко од дилера је можда спремио сачекушу.
Вођа акције даје последња упозорења члановима Удружења „Свети Сава“, који су се, један сат после поноћи, окупили да на свако видљиво место поставе плакате са именима, презименима и сликама локалних дилера. То што су узели на себе да се боре са друштвеним злом, кад то већ не успева државним службама, тера их да буду добро организовани и опрезни. Имају посла са опасним људима.
– Свако ко примети било какву опасност, нека виче – додаје вођа.
Акција у центру Лазаревца почиње. Лепе 300 плаката у насељу Горњи град. Око 15 чланова „Светог Саве“ окупило се надомак насеља у којем живи Дејан Марић. Он је, тврде из удружења, упркос бројним акцијама протеклих дана, наставио „безобразно и бахато“ да стоји у парку „Вртић“ и да продаје марихуану.
Двојица чланова се изненада издвајају из групе. Одлазе у извидницу.
– Желимо да проверимо да ли има гужве по улици и да ли има негде неког дилера који нас чека. Морамо да будемо обазриви – каже један од младих људи.
После десетоминутног извиђања, њих двојица се враћају. Налик рапорту војника, извештавају:
– Све је у реду. Акција може да почне!
Већ је један сат после поноћи. Сви из удружења су обучени у црно. Не би, кажу, да их неко препозна. На главе су навукли капуљаче, не желе да им дилери запамте лица.
– Не прија нам што морамо улицом да идемо налик на неке бандите, али немамо другог решења. Не плашимо се да ће нас дилери препознати, страх нас је за породице – као да се правда један од момака из формиране групе.
Папири са две слике дилера Дејана Марића и његовим начином рада су подељени. Крећу главном улицом ка насељу Горњи Град, где тај дилер живи. Тројица младића из групе у аутомобилима се возе око насеља. Они су спољна линија обезбеђења. Акција удружења је изузетно уиграна. По двојица лепе плакате. Најкрупнији ходају на челу колоне, попут чистача пута. Још двојица помало заостају, гледају да ли им неко прилази са леђа.
– Можда делује застрашујуће, али ово нам је једини начин да нешто променимо. То су опасни људи, наоружани, не презају ни од чега. Сада ћемо урадити врхунац акције, залепићемо овај плакат на ограду породичне куће дилера – објашњава члан удружења и за само неколико секунди поставља плакат.
У том тренутку, „пасат“ затамњених стакала стаје на почетак улице. Иако из аутомобила нико не излази, у групи се осетно подигла тензија. Панике, међутим, нема.
– Нека један у аутомобилу буде иза њега и прати га. Ако се било шта догоди, одмах зовемо полицију – даје инструкције вођа групе.
Убрзо стиже вест која даје знак да нема места узбуни. У „пасату“ је један од комшија који се паркирао у двориште.
Акција се наставља. Ускоро се цело насеље бели од залепљених плаката. Име и презиме и слика човека који дилује дрогу красе сваку бандеру, ограду, кућу, говорницу, станицу, стављени су испод брисача сваког аутомобила који је те ноћи био паркиран.
Један део групе одлази. Други остају на улици, њихов посао се ту не завршава. Стражаре. Док не сване и док се сви Лазаревчани не упознају ко су трговци дрогом у њиховом граду.
Дежурства до зоре
У делу града у ком су лепили плакате организују дежурства.
– Дилери су мислили да нас надмудре, па када ми поставимо плакате, они дођу сат-два касније и поскидају их. Зато организујемо дежурства, па чекамо до пред зору. Њихове комшије, рођаци, родитељи и пријатељи морају да знају с ким имају посла, ко дилује дрогу и трује децу.
(Блиц)
