Pročitaj mi članak
Када је недавно у Београду, у време фудбалског дербија, започео обрачун две групе хулигана, у масу разјарених младића улетео је црни ат Стендал са својим коњаником и сапима раздвојио завађене. Суочени са огромним полицијским коњем и јахачем, који су високи око два и по метра, хулигани су се брзо смирили. Неки од њих су потом пришли Стендалу да га помазе и опрезно одмере његову снагу и моћ.
– Стендал је ветеран Коњичке полиције, има 23 године и веома је ефикасан у завођењу реда и мира на јавним скуповима. Слуша свог коњаника и, као и сви други коњи, не удара и не гази људе. Само их одгурне, што је довољно да се заведе ред – прича Зоран Живковић, командир Чете коњаника у Полицијској управи Београд, која је смештена при врху Бановог брда.
Ова специјализована чета је мала, али одабрана. Има 46 коњаника и тридесетак коња, углавном немачког порекла, који су постали припадници Коњичке полиције после строге селекције. Школовани полицајци у овој чети морају да воле коње, имају стрпљење и упорност да их свакодневно вежбају, да их чисте, хране, брину о њима, али и воде на извршење задатака. Обука коња траје и до четири године.
Међу коњаницима су и младе даме, шест полицајки.
– Није лако радити са коњима, то су опрезне животиње. Ми их обучавамо да се не боје пуцњаве и експлозија, да не стрепе од навијачких бакљи и галаме демонстраната, да буду агресивни када је то потребно да се разбију групе хулигана или необузданих демонстраната – прича командир Живковић, који је као члан Чете коњаника од 1982. јахао десетак коња, али је највише упамтио ата Плеј Тајм, ирског порекла, и кобилу Форцу, мађарског порекла, који су били шампиони полиције у коњичком спорту.
ОД ЕСКАДРОНА ДО ЧЕТЕ
Коњички ескадрон Народне милиције у Београду формиран је априла 1947. године. Коњи су углавном куповани од сељака и били су смештени у шталама на простору где се данас налази хотел „Југославија“. Убрзо је постао елитна јединица милиције за чување јавног реда и мира. Ескадрон је шездесетих пресељен на Баново брдо, где је, када се полиција опремила аутомобилима, сведен на једну чету Коњичке полиције.
Коњи на Бановом брду имају своју шталу и мањеж за свакодневни тренинг. Они су и радни, али и парадни коњи српске полиције. Служе да улепшају свечане државне манифестације, али и да са полицајцима патролирају улицама Београда, најчешће по Кнез Михаиловој, Калемегдану, Ушћу и Кошутњаку, где чувају јавни ред.
– Чета коњаника је део Трећег батаљона за специјалистичку подршку у Полицијској бригади ПУ Београд. Налази се на сталном дежурству. Предности коњице су у брзој претрази неприступачних терена, као што су шуме, речни водотоци, паркови, државна граница, као и друга места где је немогуће прићи моторизованим јединицама. Затим у запречавању одређеног простора куда пролазе критичне масе људи и за потискивање демонстраната или протестаната са одређеног простора, што је немогуће учинити са пешадијским јединицама – набраја Момчило Стијовић, заменик командира, који од своје четрнаесте године другује за атовима.
За „сусрете“ хулиганима полицајци, али и коњи, носе заштитне визире за главе и очи, штитнике за ноге и тело. Чету коњаника у тим акцијама штити и полицијска пешадија, тако да није било повреда ни коња, ни коњаника, а ни необузданих грађана.
Како прича командир Зоран Живковић, полицијским коњима приликом патролирања, обезбеђивања и сузбијања нереда најтеже пада што морају да стоје и по шест сати. Наиме, коњи су навикли на редовне оброке, па се унервозе, ударају копитама по асфалту, када у подне или у 18 сати не добију ручак и вечеру. Да би их смирили, њихови коњаници носе са собом сено и хране их.
– У суштини, коњ је питома и веома опрезна животиња. Живи у чопору и поштује свог вођу, а и мене као коњаника доживљава као вођу и ефикасно извршава све задатке. Када га тимарим и купам ужива и понаша се као велико дете – прича водник Саша Машић, коњаник црног Стендала.
(Вечерње новости)
