Бивши хрватски председник Фрањо Туђман похвалио се након операције "Олуја" 1995. да је заувек решено "српско питање" у Хрватској
Бивши хрватски председник Фрањо Туђман похвалио се након операције „Олуја“ 1995. да је заувек решено „српско питање“ у Хрватској, а у свом говору одржаном 26. августа те године одржао је „сулуди расистички говор лица искривљеног од мржње“, у којем је ликовао над судбином крајишких Срба које је претходно лицемерно позивао да остану у Хрватској, пише у коментару портал Индеx.
Портал подсећа да је он тада у говору рекао да су Срби у Книну стварали своју српску државу коју су хтели да уједине с босанским Србима, Србијом и Југославијом, а Србе је описао као „рак који разара хрватско национално биће“.
Индеx наводи да је Туђман тим речима дехуманизовао Србе и уживао у њиховом нестанку из Хрватске, чиме је јасно дефинисао да свака различитост „разара хрватско национално биће“, али и да су ти његови ставови о Србима и даље дубоко укорењени у великим деловима хрватског друштва, односно да и даље има оних који сматрају да је пожељно терорисати „шачицу у Хрватској преосталих Срба“.
„Туђманова протофашистичка идеологија – говоримо о политичару коју није могао престати хвалити шпанског клерофашистичког диктатора Франка – о јединственом “хрватском националном бићу“ које угрожава свака различитост, с годинама је у десном спектру хрватске политике и друштва систематски надограђивана, па се проширила и листа свих оних који “разарају хрватско национално биће“, који “мрзе све хрватско“ и који “никад нису желели Хрватску“, наводи се у коментару Индеx-а.
Како се наводи, с друге стране, кроз године је и у извођењу Католичке цркве надодано обавезно католичанство које сам Туђман као бивши комунист и атеист никад није гурао у исти ранг као националност, због чега се створио „искључиви, агресивни идентитет Хрвата католика, наводно јединих који воле Хрватску и који имају право на Хрватску“.
„Хрвати католици су израз који описује део грађана Републике Хрватске који су политички усмерени десно и који прихватају лажни клерикално-националистички наратив о томе како је Католичка црква кроз историју спасила хрватски народ од нестанка као и хрватски идентитет. Из тога произилази њихов став да су хрватство и католичанство нераскидиво повезани, што парадоксално представља и негацију католичанства као религије и Хрвата као нације“, наводи Индеx.
Наводи се да Хрвати католици негују националистички култ „хрватске државе“, што подразумева и релативизирање злочиначког карактера НДХ у Другом светском рату јер њима је од њене фашистичке и геноцидне природе ипак важније то што је била „хрватска држава“.
Међутим, наводи аутор, иако се у Уставу Хрватске не помиње хрватска држава, Хрвате католике то уопште не занима, као ни правна држава, јер њих занима само да Хрватска постане „католичка џамахирија“, односни националистичка теократија у којој примат имају Хрвати католици, док су сви остали грађани другог реда.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 24, 2019
„Први на листи за одстрел су несумњиво Срби, али нису једини. Зато не треба игнорисати да је серија напада на Србе подстакнута антисрпском хистеријом, али и да је она део ширег друштвено-политичког тренда сузбијања било какве различитости и основног демократског плурализма. На мети су још жене, ЛГБТ заједница, Роми, мигранти, све чешће и туристи, нарочито ако су тамније боје коже, левичари и либерали“, наводи се у коментару.
Како се оцењује, ствари попут људских права, правне државе, хуманости, једнакости људи, демократије, слободе и осталих модерних вредности у Хрватској постају потпуно неважне, јер се све посматра кроз призму нације и државе.
„Семе такве “хрватске државе“ посејали су Фрањо Туђман и ХДЗ и пазили да таква националистичка идеологија пусти дубоке корене у хрватском друштву и да Хрвате лиши било какве људске комплексности и разноликости која се не уклапа у племенски менталитет Хрвата католика“, наводи се у коментару.
Портал закључује да та константна кампања вербалног и физичког насиља која се спроводи против сваке различитости у Републици Хрватској заправо открива колико је слаба идеја Хрвата католика као јединог пожељног идентитета, будући да се Хрват католик испоставља као биће без икаквог имунитета и снаге, јер га угрожавају Срби, хомосексуалци, женска права, људи тамније боје коже, људи другачијих политичких увјерења и свашта још нешто.
„Хрват католик је заправо суштински слабић који се зато збија у крдо јер сам по себи не вреди ништа, што и индиректно признаје добровољним преузимањем статуса припадника хрватско-католичког крда. Уместо да ужива у разноликости људског постојања, Хрват католик од ње бежи јер се у њој препознаје његова безличност. Жели се издигнути изнад свих других и Других у Хрватској јер потајно осећа да би му једнакост људи наштетила, јер би га разоткрила“, закључује се у коментару.