Pročitaj mi članak

Ko je žena koja je Velju Nevolju spasla robije

0

Kako je Veljko Belivuk zvani Velja Nevolja uspeo da se od osumnjičenog ubice karatiste Vlastimira Miloševića, pretvori za samo pola godine u saučesnika nepoznatog likvidatora, pitanje je koje nezavisni mediji postavljaju pune dve godine. Iako je od početka jasno da je do ovog preokreta došlo nakon što je veštak promenio iskaz, novo svetlo na čitav slučaj bacio je aktuelni ministar policije Aleksandar Vulin, koji je nakon hapšenja Belivuka naveo da se "više nikad neće deseti da Belivukov DNK trag nestane sa mesta zločina", aludirajući na onaj što je misteriozno nestao sa kapije zgrade u kojoj je Milošević stanovao u Ulici 27. marta.

Поменути ДНК траг био је, како је то изјавила доцент Биолошког факултета и судски вештак Милица Кецкаревић -Марковић, плод “неспоразума у комуникацији с полицијом”.

Printscreen Nova S

Да је ДНК на капији пронађен било је наведено у кривичној пријави против Беливука која је тужилаштву поднета након убиства Милошевића, и управо је због њега он и осумњичен да је био непосредни извршилац злочина. Шест месеци касније, подигнута је оптужница за неупоредиво блаже дело, али се тај ДНК траг у њој није помињао, као ни касније током суђења.

Током саслушања пред судом Кецкаревић – Марковић је изјавила да је вештачила ДНК трагове пронађене на два аутомобила и то – “шкоди” с које је Беливук скинуо таблице што за одбрану није ни било спорно, као и да “мазде” коју су убице користиле приликом злочина.

Беливукови адвокати морали су пошто пото да доведу у питање трагове са “мазде”, па је тако и вештак Кецкаревић-Марковић тврдила да је тај траг устварио био мешовит, односно да није припадао само једној особи, као и да је немогуће повезати га тачно с Беливуком.

Такође, у њеном коначном извештају не спомиње се траг пронађен на капији, а на питање како је нестао на путу од кривичне пријаве, њеног налаза и на крају оптужнице, Кецкаревић-Марковић је рекла да је дошло до неспоразума у комуникацији с полицијом, и да Беливуков траг никад није пронађен на капији.

Управо ова тврдња била је довољна да са Беливука скине сумњу да је починио злочин, док је она друга која се тицала мешовитог ДНК трага пронађеном на “мазди”, била довољна да баци сумњу да је у злочину учествовао и као помагач.

Зашто се тужилац Александар Исаиловић није бавио “неспоразумом” вештака са полицијом, али ни полицајцем који је наводно контаминирао трагове остало је нејасно.