Ко је жена која је Вељу Невољу спасла робије

14:26 20.02.2021.

Како је Вељко Беливук звани Веља Невоља успео да се од осумњиченог убице каратисте Властимира Милошевића, претвори за само пола године у саучесника непознатог ликвидатора, питање је које независни медији постављају пуне две године. Иако је од почетка јасно да је до овог преокрета дошло након што је вештак променио исказ, ново светло на читав случај бацио је актуелни министар полиције Александар Вулин, који је након хапшења Беливука навео да се "више никад неће десети да Беливуков ДНК траг нестане са места злочина", алудирајући на онај што је мистериозно нестао са капије зграде у којој је Милошевић становао у Улици 27. марта.

Поменути ДНК траг био је, како је то изјавила доцент Биолошког факултета и судски вештак Милица Кецкаревић -Марковић, плод “неспоразума у комуникацији с полицијом”.

Printscreen Nova S

Да је ДНК на капији пронађен било је наведено у кривичној пријави против Беливука која је тужилаштву поднета након убиства Милошевића, и управо је због њега он и осумњичен да је био непосредни извршилац злочина. Шест месеци касније, подигнута је оптужница за неупоредиво блаже дело, али се тај ДНК траг у њој није помињао, као ни касније током суђења.

Током саслушања пред судом Кецкаревић – Марковић је изјавила да је вештачила ДНК трагове пронађене на два аутомобила и то – “шкоди” с које је Беливук скинуо таблице што за одбрану није ни било спорно, као и да “мазде” коју су убице користиле приликом злочина.

Беливукови адвокати морали су пошто пото да доведу у питање трагове са “мазде”, па је тако и вештак Кецкаревић-Марковић тврдила да је тај траг устварио био мешовит, односно да није припадао само једној особи, као и да је немогуће повезати га тачно с Беливуком.

Такође, у њеном коначном извештају не спомиње се траг пронађен на капији, а на питање како је нестао на путу од кривичне пријаве, њеног налаза и на крају оптужнице, Кецкаревић-Марковић је рекла да је дошло до неспоразума у комуникацији с полицијом, и да Беливуков траг никад није пронађен на капији.

Управо ова тврдња била је довољна да са Беливука скине сумњу да је починио злочин, док је она друга која се тицала мешовитог ДНК трага пронађеном на “мазди”, била довољна да баци сумњу да је у злочину учествовао и као помагач.

Зашто се тужилац Александар Исаиловић није бавио “неспоразумом” вештака са полицијом, али ни полицајцем који је наводно контаминирао трагове остало је нејасно.