Pročitaj mi članakU svakodnevnom govoru koristimo izraz „pedofil” u vrlo širokom značenju. U trenutku kada je javnost zgrožena seksualnim zločinom nad detetom, važno je znati šta o tom mračnom poremećaju kaže struka.
Илустрација С. Печеничић
У свакодневном говору користимо израз „педофил” у врло широком значењу. У тренутку када је јавност згрожена сексуалним злочином над дететом, важно је знати шта о том мрачном поремећају каже струка.
Стручњаци за ову област разликују педофиле од „сексуалних злостављача деце”. У класификацији поремећаја то су две одвојене категорије које се делимично преклапају. Постоје сексуални злостављачи деце који јесу педофили, сексуални злостављачи деце који нису педофили и она категорија педофила која има склоност према деци, али која не врши сексуално злостављање деце.
Ако је то тако, ко је онда педофил?
Према усвојеној психијатријској дефиницији, педофил је особа која свој сексуални нагон усмерава искључиво или претежно према деци која још нису ушла у пубертет. Интересантно је да психијатријски стручњаци постављају границу на 13 години, иако је законски педофилија дефинисана 15 годином. Такође, се сматра да особа млађа од 16 година не може да буде педофил. Педофил може да буде усмерен на децу истог или различитог пола.
Истраживања показују да су педофили углавном повучени, несигурни људи, незреле сексуалности, који се с одраслом особом осећају неугодно, тако да своју зону сигурности налазе у односу с децом и ка њима усмеравају своју сексуалност. Када се упусте у злостављање деце, то чине користећи разне психолошке трикове и дечју радозналост.
С друге стране, сексуални злостављачи деце су особе које имају психопатску структуру личности, које нису усвојиле инхибиције полног нагона, а чије је сексуално интересовање првенствено усмерено ка сексуално зрелим особама другог или истог пола. То су особе које, у одређеним ситуацијама, свој нагон задовољавају тако што злостављају децу, често веома дивље и брутално, што некада укључује силовање и убиство.
Они педофили који нису сексуално злостављали децу, свој искривљени сексуални нагон задовољавају у фантазији, због чега су усмерени на коришћење дечје порнографије. Ова категорија тражи друштво деце било приватно било професионално и нема гаранције да у некој ситуацији неће покушати да искористе наивност детета и увуку га у своје педофилске „игрице”.
Постоји тенденција у стручној литератури да се склоност ка деци која су ушла у пубертет (од 11 до 15 година) „нормализује” тако што се она издваја као посебна категорија и има посебно име – хебефилија. Наглашава се да остварење сексуалне склоности ка деци овог узраста јесте кршење закона, али да није поремећај.
Развоју сексуалних склоности ка деци подстиче развијање дечје радозналости, прерана сексуализација кроз медијске садржаје или нестручно сексуално образовање. Родитељ је тај који дете треба да припреми и води кроз те изазове.
