Прочитај ми чланак
Електровојводина платила је 27.000 евра промотивне поло мајице и качкете за своје раднике током 2011. Тачно толико недостајало је да Даница Ћирковић (24) добије ново срце, а Рашко Миленковић (33) оде на лечење од леукемије. Ово је само један од примера како се у министарствима и државним предузећима арче народне паре, што је показао најновији извештај Државне ревизорске инстутуције, а на који начин се цени људски живот.
За Даницу и Рашка, који су умрли чекајући донаторе, а чији примери, нажалост, нису усамљени, нема друге шансе. Српски функционери за своје расипништво добиће прекршајне пријаве по ко зна коју годину заредом. Анализом извештаја ДРИ показује се да су Србија и њени промотери имали милионе за баштоване, новогодишње честитке, календаре, капе, мајице, скупе хотеле, курсеве језика и остале “неопходне потрепштине”.
Тако је у поменутом предузећу, на чијем је челу био Тихомир Симић, бивши потпредседник странке Богољуба Карића, за рекламе и пропаганду искеширано више од 24 милиона динара: за штампу буклет књижица, израду видео- спота и припреме за штампу платних картица плаћено је 800.000 динара, а за израду рекламног спота 430.000.
Дирекција за управљање одузетом имовином је 346.000 динара платила набавку календара, а у кризној 2011. финансирана је и куповина новогодишњих украса. Поједини функционери у Министарсву за државну управу и локалну самоуправу, на чијем је челу тада био Милан Марковић, телефонирали су до миле воље, па су месечно прекорачивали лимите и за 20.000 динара без пенала. Вук Јеремић посебно је био широке руке. Као што смо јуче објавили, за баштоване у Риму издвојено је скоро пола милиона динара. Рефлектори за сталну изложбу у МСП плаћени су 588.000. За реконструкцију равног крова, замену ролетни и шалова на Амбасади Србије у Риму потрошено је четири милиона динара.
Да је држава помогла, и данас би била жива: Даница Ћирковић
И Агенција за контролу летења, која је већ два мандата под надлежноћу министра Милутина Мркоњића, брљала је на више фронтова. Без јавног тендера потрошила више од 38 милиона динара за услуге физичког обезбеђења. Тендер је избегаван у више наврата и уситњавањем вишемилионских набавки, што је омиљена, а незаконита пракса готово свих буџетских корисника. Упркос одлуци владе којом се тражи обустава куповине службених возила, Агенција је набавила 11 аутомобила марке „субару“ и на то спискала више од 30 милиона динара.
Чак 23,6 милиона је спискано на намештај, при чему је од „Ктитора“ пропуштено да се наплати још два милиона за кашњење ове испоруке, како је иначе уговорено. Да је савесније пословала, Агенција би само од пенала за прекорачење испоруке могла да ућари скоро четири милиона у 2011. години. Новогодишњи празници папрено су коштали, јер је само на “услуге дизајна, израду и штампу новогодишњег штампаног материјала” отишло скоро три милиона!
Да штедња није јача страна овом буџетском кориснику, показују и пропусти у наплати сопствених потраживања. Ревизори су пронашли да Агенција није активирала меницу на наплату за неиспоручену стручну литературу у износу од чак три милиона динара. Муљања су евидентирана и у уговорима о привременим и повременим пословима и уговорима о делу.
– Агенција је извршила исплату 29.546.000 динара по уговорима о делу за које не постоји доказ да су предметне услуге извршене, јер није сачинила записнике о извршеним услугама по закљученим уговорима о делу – кажу ревизори.
За њих још има наде!
За малу Анђелу, осмогодишњу девојчицу која већ дуго води битку са малигним тумором мозга, домаћи музичари направили су хуманитарни концерт, али је продато свега 50 карата. Зоја Миросављевић (8), која болује од ретке Бетанове болести, са својим родитељима води битку за живот, јер јој РФЗО није одобрио лечење у иностранству. Данијела Ковачевић (20), мајка трогодишњег детета, налази се већ три године у “вигилној коми”, такозваној будној коми, и поребно јој је 120.000 евра за наставак лечења у Немачкој. У Србији деца оболела од церебралне парализе немају адекватно лечење, па су родитељи Матеје Мишића (2) приморани да троше огроман новац на његове терапије, о чему је “Ало!” писао. Нажалост, њихови примери нису усамљени…
(Ало)
