Прочитај ми чланакЗаменик републичког тужиоца Горан Илић изјавио је да је тужилаштво, по Уставу, самосталан државни орган, "али када завирите у Уставом и законима уређене односе унутар тужилаштва видећете да од прокламоване самосталности не остаје много".
„Штавише, уставне и законске одредбе иду за тим да осигурају утицај на тужилаштво. Ево на пример, јавни тужиоци, старешине у једном строго централизованом систему, јавном тужилаштву, бирају се у политичким органима. Дакле, једна линија утицаја на јавно тужилаштво је начин избора“, рекао је Илић за нови број недељника Време.
Printscreen
Према његовим речима, „друга линија утицаја је надређеност или хијерархија у тужилаштву“.
„Унутар тужилаштва постоји систем надређености какав не постоји ни у једном другом државном органу. Сви јавни тужиоци и заменици су потпуно потчињени Републичком јавном тужиоцу и непосредном вишем јавном тужиоцу. Када томе додате да се, по мом уверењу, на позицију Републичког јавног тужиоца непогрешиво бирају проверени и подобни, онда од самосталности или аутономије не остаје скоро ништа“, рекао је Илић, наводећи као један од изузетака пример некадашњег републичког тужиоца Синише Симића.
„Ако се за јавно тужилаштво генерално не може рећи да је самостално, самим тим није самостално ни када се примењују мере попут ‘прислушкивања’ и тајног праћења и снимања“, напоменуо је Илић.
Како је подсетио „тајни надзор комуникације, односно такозвано прислушкивање или тајно праћење и снимање, одређује се на образложени предлог јавног тужиоца“.
Међутим, како је навео, „осим могућности да се мере примењују по Законику о кривичном поступку, постоје и сасвим сличне мере по Закону о Безбедносно-информативној агенцији (БИА) и законским прописима који уређују рад Војнобезбедносне и Војнообавешајне агенције“.
„То значи да БИА и тајне војне службе могу да прислушкују и организују тајно праћење, истина под другим условима и по другачијем поступку од праћења и прислушкивања које се врши у кривичном поступку“, објасио је Илић.
Према његовим речима, „да би се примењивале посебне мере из Закона о Безбедносно-информативно агенцији потребан је образложени предлог директора Агенције и одобрење председника Вишег суда у Београду“.
Он је подсетио да је „одлука да се промени Закон о БИА и председнику Вишег суда у Београду повери да одређује посебне мере по предлогу директора БИА изазвала је бројне контроверзе у јавности“.
„Војне службе, такође могу да примењују посебне мере прислушкивања и тајног праћења, предлог за примену мера даје директор службе, али примену мера одобрава председник Врховног касационог суда“, нагласио је Илић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 15, 2021
