О томе како би хрватски медији извештавели о злочинима над Србима почињеним у операцији „Олуја“ сведочи „фантомски“ текст који је објављен на сајту „Јутарњег листа“ јутро уочи одлуке у Хагу.

Аутор је текст написао са претпоставком да ће генерали Анте Готовина и Младен Маркач бити осуђени.

Када је регионом као ураган пролетела вест о ослобађајућој пресуди, текст је избрисан, а ефорија је почела.

Анте Готовина: Пут од пустолова и генерала са легионарском биографијом до хероја нације прешао је за свега неколико сати

У тексту, који је насловљен „Судац Мерон данас ће прочитати коначну пресуду Хрватској др. Фрање Туђмана“, уместо као о „највећем сину“ и хероју, о Готовини се  пише нешто другачијим тоном.
 

„Јасно је да Хашки суд суди појединцима, а не државама баш у намери да се кривица индивидуализује, а не да је генерацијам после као терет носе цели народи. Јасно је да ће казну одслужити двојица конкретних људи, Готовина и Маркач, обојица 57-годишњаци, појединци са својим приватним животима.

Један је као дечак побегао преко границе и мењао континенте живећи живот пун пустоловина попут неког суперјунака, други је крото градио каријеру у полицији бивше државе. Кренули су у живот у различитим правцима, да бих их спојио рат деведесетих и Карла дел Понте.

Данас се у Хагу изриче правоснажна пресуда њима двојици, не држави, но симболички је хашки процес био процес туђмановској Хрватској деведесетих, наводи аутор и напомиње да је „чињеница да је хашка оптужница за „Олују“, исконструисана за политички и војни врх државе, а не за шефа специјалне полиције, нафташа и генерала са биографијом легионара“.

Констатује се и оно што се сада често негира – план Туђманове Хрватске био је протеривање Срба.

„Тај план о протеривању ‘реметилачког фактора’, како је Туђман звао Србе, спровели су артиљеријским нападом прва два дана Олује: напали су Книн и друге градове гранатирајући их тако насумично да су међу становништвом створили панику, па су људи у страху побегли и заувек напустили своје домове…

Крајина је засута лажним лецима којима се српско становништво подстицало на бег, отворени су им коридори за излазак, а председникова порука да остану није звучала умирујуће, него претеће“, пише у тексту.

А само неколико сати касније, у први план избиле су вести попут следеће:

Уз звоњаву црквених звона, заставе, весеље и песму „Зови само зови, сви ће соколови за те живот дати“ мештани Пакоштана, родног места генерала Анте Готовине, дочекали су вест о ослобађајућој пресуди.

„Јутарњи лист“ потом даје другачији угао на догађаје који су описани као планирана акција протеривања Срба, попут текста „Срби нису панично побегли из Крајине: Била је то планирана акција стварања Велике Србије“.

У другом тексту се поставља и питање: Ко је крив што је Готовина чамио у затвору седам година?

„Бахатост и ароганција Карле дел Понте, главне хашке тужитељице која је оптужницом за Олују циљала на Туђмана, а онда је ласом захватила кога се све захватити дало“, пише лист.

 
Препрека за побољшање односа у региону
Како ће ова ситуација утицати на односе у региону, довољно говори оцена изнета у немачком листу „Франкфуртер рундшау“. Лист наводи да је „оно што је Хрватска до сада постигла у националној самокритици, уништено једним потезом“.

„Хрватска је јучерашњу пресуду разумела исправно: није ослобођен Готовина, већ читава нација. Према оптужници је кажњавани припадник Легије странаца био крив за протеривање људи из Крајине, Србима насељеног подручја Хрватске, за ‘заједнички криминални подухват’ са својим председником Фрањом Туђманом. Након јучерашње пресуде, овог подухвата никада није било“, пише „Рундшау.
 

Пресуда забетонирала постојећи консензус
Исти такав ударац претрпео је и део хрватске јавности који је сматрао да злочници заслужују казну.

У данима националне хистерије, ретки су остали хладне главе. Међу је њима свакако Наташа Шкаричић, хрватска новинарка, објавио је хрватски сајт „Лупига“ (интервју можете прочитати на овом линку). Шкаричић је навела да су „морална незрелост и интелектуална недораслост“ одговорни што се узроци и поседице ратних збивања несагледавају имало другачије, осим из угла националистичког поноса или параноје.

„Нажалост, ова задња хашка пресуда је, по мени, бетонирала такво стање, а то се савршено видело управо из новинских извештаја. Није ствар у томе што су новинари славили излазак генерала из затвора, већ у томе што су консензусно славили невиност Хрватске, иако су раније тврдили да Хаг није мерило ствари, иако знамо да Хрватска није била невина у рату и – што је још горе – да се уопше није судило Хрватској, него Туђмановом режиму.

То је неморално јер је обмањујуће – Хрватска напросто није исто што и Туђманов режим – а напокон и јер се Туђман не би смео славити из хиљаду разлога. Застрашујуће је што није било ни једног јединог дисонантног тона, ниједног погледа иза те псеудостварности“, изјавила је Наташа Шкаричић.
 

 (Блиц)

Ознаке: јутарњи лист, Ведрана Рудан, да није ослобођен Готовина, славље у Хрватској, хрватска пре пресуде Готовини