Pročitaj mi članakOvo je malo poznata priča posle kraja rata sa NATO-om 1999. godine i povlačenja tadašnje Vojske Jugoslavije i policije sa prostora Kosova i Metohije. Priča koja još jednom potvrđuje ko je čovekov najbolji prijatelj. Ko ga nikada neće izdati i ostaviti na cedilu...
Село Севце на Шар-планини, најјужнија граница Србије, настањено је српским живљем. 4. априла у 13 сати, после америчке десантно-копнене инвазије, више стотина војника и њихових службених дресираних паса, немачких овчара, започели су праву битку са голоруким српским народом.
© CC BY-SA 3.0 / Murgjo Sharr Mountain Dog Nedi Limani
Агресори су поред моћног оружја и технике користили и своје дресиране псе, а Срби, односно српске жене и деца, оно једино што су имали, мотке и своје псе Шарпланинце.
И праву победу за “Риплијеву књигу рекорда” извојевали су српске жене и деца са моткама, а посебно њихови пси, чувени “Шарпланинци”.
Шарпланинци су показали америчким војницима и њиховим псима, шта је битка и како се брани огњиште и свој дом. Очевици кажу да је права штета што неко камером није забележио јуриш храбрих и поносних шарпланинаца на америчке војнике и њихове псе. То је била антологијска битка, преносе Магазин Новости.
Ни гумени меци америчких војника нису могли ништа. Шарпланинци су кидисали, уједали непријатеље и њихове псе, који су се на крају дали у бекство.
Епилог тог сукоба – три америчка војника изуједана, два њихова пса онеспособљена, два “шарпланинца” тешко рањена америчким гуменим мецима.
