Прочитај ми чланакПомирење Путину иду наруку не само због извињења Анкаре већ и чињенице да је навео Ердогана на усаглашавање у Сирији.
Скорашње отопљавање билатералних односа између Русије и Турске изазвало је интензивну дебату међу аналитичарима и експертима широм Блиског истока. Анкара је, према мишљењу локалних коментатора, платила високу цену за обарање руског СУ-24 на небу изнад Сирије. Председник Реџеп Тајип Ердоган, судећи према арапским аналитичарима, „није навикао да признаје своје грешке“, али је ипак „прогутао горку пилулу извињења“.
Новинар из УАЕ Ал Калиј сматра да је Москва у овој ситуацији поступила мудро: уздржала се од неодговорних потеза и паушалних оптужби и економски притиснула Анкару. Многи аналитичари приметили су да су билатерални односи Москве и Анкаре по питању ситуације у Сирији постали тачка пресека различитих геополитичких интереса спољних сила.
Одговорност за слабљење турске улоге у региону – судећи према неким политиколозима – сноси турска политичка елита. Анкара није очекивала да ће се пожари из комшилука на крају проширити на цео регион. Турска би морала да призна да је апатично посматрање њиховог ширења било погрешно.
Главни уредник утицајног листа Ал-Хајат Џорџ Саман верује да је Ердоган касно препознао потребу за прагматичном спољном политиком и да није могао да одустане од старих отоманских снова. Нови турски прагматизам повратио је њено економско благостање, које је било основа тежине и утицаја који је ова земља уживала на Блиском истоку.
По свим кључним спорним питањима између Русије и Турске, судећи по турском новинару Хакану Аксају, Анкара ће брзо предузети одређене кораке, а, будући да ће се посебно мотрити на њене потезе у Сирији, мораће, ако жели да обнови односе са Русијом, и да прекине подршку милитантним групама које се тамо налазе.
На крају ипак може доћи до нормализације односа између две земље, и они се сада враћају на тачку у којој су били пре кризе.
Истакнути либански турколог др Мухамед Нуридин истиче да не може бити озбиљног преиспитивања односа Русије према Турској уколико Анкара буде одлучна да истраје у подршци радикалним групама у Сирији и Ираку.
Стручаци настављају да тврде како је нормализација само питање времена, резонујући како стране настављају постепено да превазилазе огорченост изазвану обарањем руског СУ-24 и разне друге изазове који стоје на путу побољшања међусобних односа.
Турски председник Ердоган је упао у сиријску замку, наводи угледни либанско-амерички експерт Рагида Дергам и истиче да му је, да би из ње изашао, потребна Русија. Владимиру Путину иду наруку промене у турском руководству, не само због извињења Анкаре већ и због чињенице што је навео Ердогана на усаглашавање у вези са ситуацијом у Сирији.
Ирачки лист Ал-Заман заједничке активности Русије и Турске на плану супростављања тероризму види као акције од којих ће користи имати обе земље. Ово би био много продуктивнији корак него турска сарадња са Вашингтоном, чији политички потези су нејасни, несигурни и неоправдано закаснели.
Јуриј Зинин је водећи истраживач на москосвском државном Институту за међунардне односе (МГИМО)
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
