Прочитај ми чланак
Приврженост некој владајућој странци била је један од основних критеријума током реизбора судија и тужилаца 2009. године, али је таква оцена до сада била само начелне природе, која се могла чути у наступима европских посматрача или опозиционара.
У документу које је Друштво судија доставило „Политици” јасно се види како су прављени спискови судија у општини Власотинце, на основу препорука локалног одбора ДС, а види се и да је чланство супружника у тада владајућој странци било велики „плус или минус”, приликом избора за носиоце правосудних функција. Предност над осталим кандидатима имали су и они које су, функционери ДС-а или припадници тајне полиције на локалном нивоу, оценили као „симпатизере странке” или као оне „који су десетак година уназад пружали сву правну помоћ странци”.
Кандидати окарактерисани као „окорели непријатељи ДС-а” – нису прошли реизбор. Писмо које је Друштво судија доставило јавности на увид обелодањено је када је у Власотинцу дошло до свађе међу „старим” и „новим” демократама, па је у јавност „процурело” писмо у вези са судијама и тужиоцима из тог града, које су потписали председник Општинског одбора Демократске странке у Власотинцу др Славољуб Митов и председник општине Срђан Шушулић.
Писмо је и те како било важно приликом реизбора, јер су сви које је ДС похвалио – реизабрани, док они други, који нису добили похвале – нису реизабрани. Посебно је занимљиво да су Митов и Шушулић, без устручавања, ставили печат странке и, ни мање ни више, општине Власотинце.
Писмо које је Друштво судија Србије ставило на увид јавности потврдило је и да су током поменутог реизбора судија и тужилаца, Високи савет судства и Државно веће тужилаца, који су били задужени за одабир кандидата, користили податке које им је достављала Безбедносноинформативне агенција.
Иако ниједан законски пропис не дозвољава БИА да прикупља податке о кандидатима за јавне функције, а камоли да одлучује о томе ко је достојан функције, то није поштовано. Како је власт правила тајне спискове подобних судија.
Заштитник грађана Саша Јанковић је у то време објавио извештај о контроли рада БИА посвећен улози тајне полиције у избору судија у којем се закључује да БИА није вршила безбедносне провере, нити је достављала податке о кандидатима за судијске функције у поступку њиховог разрешења. Али, Снежана Маловић, тадашња министарка правде, демантовала га је изјавом да је Високи савет судства од тужилаштва тражио одређене податке у конкретним предметима, а да их је тужилаштво добијало од полиције и БИА.
(Политика)
