Pročitaj mi članak

Jusufspahić: Isti igrači, kovači novca, aktivirali su i Hamas i Netanjahua

0

Isti igrači, kovači novca, aktivirali su i Hamas i Netanjahua i u to sam potpuno uveren, kaže mi predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije.

Razgovaramo u Bajrakli džamiji na Dorćolu, pijemo produženi espreso, dan pošto je Muhamed postao deda. Doskorašnji ambasador Srbije u Saudijskoj Arabiji govori na osoben način o ratu između Izraela i Palestine, ali i mnogo više o toga. Mnogima će se njegove reči učiniti nove i na prvi pogled teško razumljive, ali vredno je dešifrovati ih.

„Uvek volim da mi se spomene Muhamed Hamdi, zato što sam to ja, Muhamed Hamdi Jusufspahić. Imam ime svoga oca. Zato što je to put kojim se valja koračati do izdaha”, kaže.

Sećamo se vašeg oca po dobru. Vi tvrdite da je Boga sve manje u nama. Da li grešim?

Mi imamo potpuno dezorijentisanu svest o Bogu. Znači mi, generalno kao društvo, bilo ovoga prostora koji se zove Srbija, bilo regionalnog prostora koji se zove Balkan ili kontinentalnog koji se zove Evropa, pa nadalje, imamo potpunu dezorijentaciju u spoznaji, saznaji, saznanju, spoznanju i priznanju Boga. Evo ovaj dah kojim sada ovo izgovaram, ja sam od njega dobio kao i vi dok slušate. I on je udahnitelj i mi smo od udahnitelja zavisni svi, obojica. Svi, a ne pripadamo mu od udaha do izdaha, nego trgujemo, a treba da mu samo pripadamo i to je ta nesvest. A sam je on činitelj jer nam je on dao šta staje u taj dah, jer mi o bilo čemu da razgovaramo, bilo šta da radimo, ako nemamo taj dah, mi smo onesposobljeni, onemogućeni.

Da li je zbog distance od Boga svet potpuno poludeo?

Pa eto, daj da vidimo. Da li smo monoteisti ili politeisti i oni koji sebe obožavaju i oni koji svaštoobožavaju šta god da vam na um padne. A da li takvi Boga obožavaju, da li su oni bogojednovatelji, bogosveobožavatelji, bogonepridružitelji, bogopoistovetitelji, e pa o tome se radi. Bogom zavisno je sve, mi toga treba da smo svesni i u svemu tome što činimo, što nam je dato, što nam je, kako se to kaže, kao iskušenje, kao kušnja, kao zakus, za iskus, za iskustvo dato od Boga da prolazimo sa tom svešću da je sve bogomzavisno, pa ćemo onda sve ovo lako uz božju pomoć podneti i podnositi. A Bog nas neće izdati.

A izdali smo ga.

Izdali smo ga. Sve nam je vrednije od njega samog udahnitelja.

Da li možemo da ovo vreme nazovemo vremenom sveopšteg narcizma?

Apsolutno, pa tu je negde i počelo, pa se onda posle toga podvaljivalo od strane takvih da prihvataju ova svaštoobožavateljstva.

Govorite o diktaturi kapitala i potrošačkog društva?

Proizvođači para su proizvođači monete, proizvođači novca bilo kad su bili kovači, bilo kad su bili štampari, bilo sad, kad su postali programeri.

Ili trgovci na berzama.

Pa eto, bitkoin recimo. Posle toga postoje ti proizvodi koji se prave da bi se svetom i izlogom, a izlog su mediji, zavladalo i da bi nam se pravila pogrešna percepcija koja nas udaljava od ovoga prostog. Dakle, ove proste činjenice da ja ne mogu ni našta da pomislim bez tog daha koji mi daje udahnitelj, a da ga se uopšte ne setim. I kad udahnem, od udaha do izdaha ja ga izdam, svako od nas, izdam ga pet-šest puta. A eto, u tom dahu ni ne pomislim na njega, a samo sam od njega zavisan.

Da pređemo na rat između Izraela i Palestine. Da li je to rat između Jevreja i Palestinaca?

Ovo je rat između sebeobožavatelja i onih koji se trude da budu bogoobožavatelji, bogojednovatelji, bogosvetkovatelji, bogunepridružitelji. Ovo su bitne reči i mi ih moramo imati. Sad, imamo onoga jednog istorijskog Golijata, koji je bio silnik, i Davida, koji je imao praćku. Od ovo dvoje što ste spomenuli vi, ko vam više liči na Davida sa praćkom? Palestinci ili Netanjahu? Netanjahu je Golijat i sve ono što on predstavlja.

Mislite li kada kažete da je izraelski premijer Golijat i sve što on predstavlja i na Amerikance i na čitav Zapad?

Ne, oni nisu duboka država, oni su plitka država. Naddržava je opet neko ko je savernik Netanjahua, čiji je on sluga. To su štampari para. Kažem vam, svi mi pripadamo Bogu, ali su oni obožavatelji novca, oni su štampači novca i oni sa tim novcem uspevaju da naprave ratove kojim progone ljude sa svojih ognjišta, sve ovo vreme viševekovno od one nenaseljene, neraseljene Amerike koju ne znamo kako su je stanovnici njeni izvorni nazivali, pa je napravljeno novo ime za tu Ameriku. A kako ju je zvao Indijanac koga ne znamo ni kako je on sebe zvao, jer je neko drugi taj novac štampao da bi se tamo naselilo i ono tamo raselilo.

Ko su oni koji mogu štampati novac bilo da je u obliku kovanice, bilo da je u obliku papira, do ovih bitkoina? Vi ih nazivate svetskom nadvladom.

Mi razmišljamo da je to svet mnogo polarizovan, a on je u stvari potpuno monolitan.

Mislite li da nadvlada, kako je vi zovete, ima igrače u svim velikim silama i u svim državama? I kod nas, u Srbiji?

I mi smo deo toga, čim koristimo taj novac, čim koristimo sve ono čime su nas uzavisnjavali.

Između ostalog i ovaj mobilni telefon, na kom snimamo ovaj razgovor?

Na sve. To je postala infekcija. I sad mi vrlo teško možemo da zamislimo da razmišljamo potpuno čilobogučilo, bogupripadno, jer sam on jeste uzavisnitelj svega.

Da li štampači novca, ta misteriozna nadvlada, upravlja i Hamasom i Netanjahuom?

To je kazino. Gazda kazina dobija kad dobija ovaj, kad dobija onaj, a ista je ideologija.

Da preciziramo – isti igrači su aktivirali i Hamas i Netanjahua?

Potpuno sam uveren. U svim ovim sukobima.

Mislite da se to isto dešava i u Rusiji i Ukrajini?

Sve, čoveče, a posle toga, saznajmo šta se desilo sa nestalim narodom.

Neko je aktivirao Hamas da napravi onakav teroristički napad, kako bi izazvao brutalni odgovor Izraela?

Znate šta znači Hamas? Setite se filma „Vreme čuda”, gde Miki Manojlović kaže, u vreme tog ateizma, „Razvaljuj!”. Netanjahu je rekao: razvaljuj Gazu, uništavaj Palestince i Palestinu, idi do poslednjeg hamasovca i pretvaraj svakog Palestinca i svakog muslimana svuda, predstavljaj kao Hamas. A da vam kažem, usput, šta znači „hamas”. Hamas znači čilost. Nije loš izraz. Da vas podsetim. Kada je neko hteo da Jasera Arafata odjedanput prihvati kao borca za slobodu, a ne kao teroristu, što je bio pre toga, a onda je on dobio Nobelovu nagradu za mir zajedno sa Isakom Rabinom, koga je neki radikal ili ekstremista jevrejski Amir ubio u Izraelu nakon toga, samo da se ta ideja o dve države koje su susedi ne bi ostvarila. I opet iz decenije u deceniju, radikalizmi se pospešuju, da bi došlo do Likuda, kao vlade koja je vrlo radikalna, a sada je ekstremna i da bi se došlo do ovoga momenta gde Palestince treba šutnuti bilo gde po svetu. Pa šta rade ovi Palestinci po čitavom svetu, po Londonu, po Francuskoj. Odakle su ti Palestinci došli u Evropu, u Ameriku? Pa raseljavani su decenijama.

Vi mislite da, kada se skinu maske, ostaju goli interes nadvlade i izbori u Izraelu?

Pa da, hajde da tako to uprostimo.

Na bizaran način, izraelska vlada i Hamas su partneri?

Neko što zarađuje pare na Hamasu, uzima ih odnekud, pretvara ih u svoju imovinu. Otkud onolike rakete kojima je Hamas tobož raspolagao 7. oktobra i nadalje? Kako je to moglo uopšte da se pojavi u toj nekoj policijskoj državi, pod tim neverovatnim sistemom mosadovskim, a da oni to ne znaju? To je isto kao ono, na mom dvoru atentat na mene, a da ja ne znam. Mislim da je to nemoguće! I sad mi treba da budemo glupi kod pameti. Mi moramo tu da postavimo znak pitanja. Moramo da posumnjamo i da s uma ne salazimo.

Kako pomiriti Izrael i Palestinu? Da li je uopšte moguće to učiniti? Zdrav razum kaže da bi moralo, a do mira ne dolazi više od 70 godina.

Nije to teško pitanje. Proizvođači rata su i proizvođači mira. I oni uvek žele da nakon proizvedenoga rata uzmu neki oreol proizvođača mira i da se slikaju, a onda će eksponenti koji su njihovi igrači u tom vremenu reći: „Mi hoćemo mir, razgovarajmo o miru”. Onda će to tako i biti.

Pod postsocijalističkim nacistima, što je reč koju koristite, vi podrazumevate ljude verne kapitalu i novcu a ne Bogu?

Apsolutno, ali jedno je pre toga. Dakle, moćoobožavanju i novcoobožavanju prethodi sebeobožavanje. Kada nemamo svest o udahnitelju i strah od njega, koji je nesprečivo neodsut i svedočitelj, onda mi možemo da uradimo šta god hoćemo. Ja vama da uradim šta god hoću u vašem odsustvu.

Dakle, u svakom od nas leži zločinac?

Tako je, i mi moramo da se sa tim izborimo. Dakle, niste tu, a ovde vam je ostalo nešto ili sam ušao ja da ne budem svestan nesprečivoga, neodsuta koji svedoči nesprečivo. I onda krenem po vašem, da vas ogovaram u vašem odsustvu. To tako počinje i ako ste spremni, ako sam spreman da ne spominjem vas nego sebe, ako sam spreman da vas u vašem odsustvu ogovaram, spreman sam na sve, jer sam nesvestan da je Bog u neodsustvu vašem odsutan, ajmo da toga budemo svesni. Bićemo lepši, bolji, pa nije bitno da li će se svet promeniti, poboljšati. Bitan sam ja sebi i moj spas. Bog će da spasi dobre ljude. To je ono kad kažu, a ne znaju šta govore, da će ljubav pobediti. Ma dobrota će pobediti, ali bogožudna dobrota. Svesnost Boga, bogosvesnost, to je ono što nama treba, to je ono što smo mi izgubili u tom ograničenom vremenu koje se zove vreme daha, od udaha do izdaha da pripadaš samo udahnitelju.

Kako se, dakle, izlečiti od zla u sebi? Mislite da će kovači novca aktivirati još neko žarište u svetu?

Oni će to da rade dok im je Bog to oročio. Sve je Bogom zavisno. Da li je Bogom zavisno rođenje vas i rođenje mene? Zametak, rođenje? Da li je to iko mogao? Niko, samočinitelj je Bog. Živećemo koliko god nas gušili da nam oduzmu taj dah i u kazamatima dole negde 50 metara ispod, živećemo ako Bog hoće.

Kada bismo bili verni samo Bogu, kako vi kažete, da li bi nadvlada ili vlasnici krupnog kapitala preko kriza i dalje mogli da upravljaju nama, kao lutkama?

Ne bi mogli.

Šta je onda lek za čovečanstvo? Da li se slažete da ljudskoj vrsti treba izlečenje? Kada to kažem ne ograničavam se ni na Izrael, ni na Palestinu.

Normalno. Priča je adamljana svih. Vi niste kolektivno biće, vi ste i sa Bogom jedan na jedan, bez obzira ako ste blizanac ili ne. Dakle, vi i ja smo blizanci, bliže njih, blizu i Bog nam je sada u ovom trenutku dao, okružio nas jednog drugim, zbližio nas u ovom dahu. I sad ste vi meni bližnji i ja moram vama želeti uspeh ovde sada i spas onda kad sve prođe kod Boga, moram, jer ne valjam ako nisam takav. Neće me Bog sebi. Prema tome, mi smo Bogom dani jedan po jedan, jedno po jedno i tu nema nikakvog kolektivizma. Mi smo se strpali u kolektivitet, a tu smo samo strpani da jedni drugima činimo i da ne zlovimo, a svako će kao što se sam rodio bogovoljno pred Boga sam izaći na rastubdan. Bog nam je razdužitelj, a ovi što štampaju pare, oni spletkare, a sam Bog sudbu plete. Nije isto pletitelj sudbine i spletkaroš. Neisto su, tako da nemojmo da ga izdajemo.