Прочитај ми чланак
Дечак из Босне, који је трпео вршњачко насиље, извршио је самоубиство скоком са зграде.
У Сарајеву се пре 20-ак дана догодило самоубиство на Добрињи, када се убио 14-годишњи дечак Махир Раковац који је похађао Интернационалну школу на Илиџи, а који је, како тврде његови родитељи, био жртва злостављања осталих ученика те школе.
За “Source.ba” портал је говорио Дубравко Ловреновић, професор на Филозофском факултету у Сарајеву, који је уједно и очух трагично настрадалог дечака који је починио самоубиство скоком са осмог спрата зграде у којој су живели.
– Моја супруга је целу ноћ на таблетама, њено здравствено стање није нимало добро. Ја целу ноћ уопште нисам спавао. Махир је у ту за њега кобну школу дошао у септембру 2013. године, након што смо се његова мајка Aлиса и ја венчали, купили стан и почели заједно да живимо. Махир је у Тузли завршио шест разреда у истој школи и тамо није било никаквих проблема. Тамо није било синова и ћерки новопечене елите. То нас је упутило на погрешан траг, јер смо желели да дете настави школовање у истој школи – почиње свој разговор за “Source.ba” портал Дубравко Ловреновић.
– Промене у Махировом понашању смо почели да примећујемо у његовој другој години, негде у јесен 2014. године. Добијали смо информације да одређена група дечака у школи Махиру говори разне непримерене речи, да су га изоловало, да му упућују разне погрдне изреке, а једна од њих је била: “Дубравко Ловреновић је лажов”. Он је потом питао мајку зашто сви у школи мрзе тату. Aлиса му је онда објашњавала шта се налази у позадини тога. Учинило нам се да је то прихватио онако како је то требало да буде. Он је био поносан на мене, а и ја сам био поносан на њега. Његови злостављачи су му завидели на томе, то тек сада видим – каже Ловреновић.
Он тврди да су након тога сазнали за увреде које је Махир свакодневно тврдио.
– Почели су да стижу гласине да његову мајку називају курвом, говорили су му “караловро”, “дуби”, “дубсон” и слично. Нисмо тада знали, а то нам је касније рекао дечак који је слично прошао, да га је цео разред звао “педер” и “пешко”, истиче Ловреновић.
– Јавио ми се Махиров школски друг који је заједно с њим, да тако кажем, прошао школски програм злостављања. Били су добри другови, мајка тог дечака и Махирова мајка су се дружиле. Оне су закључиле да ће децу обавезно исписати из школе, јер су схватиле да није добра за њихову децу. Махира смо исписали у јуну 2015. године. Тај дечак је рекао мојој Aлиси о стварима које су прошли. Једна од таквих је била да су Махира везали за радијатор, тукли га и при томе га терали да каже: “Ја сам геј, ја сам геј“. Њих двојицу су натерали да се љубе, а том приликом један од тих дечака је све снимао телефоном. Остале детаље заиста не бих износио јер за то имам разлог – поручује очух.
Дубравко Ловреновић каже да је за шокантне детаље о Махировом силовању сазнао неколико дана након Махирове џеназе.
– Тај дечак је рекао мојој Aлиси да има нешто да нам каже, али да то може рећи само мени. То је било дан после Махирове џеназе, дакле када ми је рекао да ми има нешто рећи. Отишао сам у стан код тог дечака и његове мајке. Он је прво натерао мајку да обуче капут и рекао јој да изађе из стана. Два пута је закључао врата, узео даљински и појачао ТВ на максимално. Рекао сам му да смањи ТВ, јер можемо тихо да причамо толико да чак кад би његова мајка и била ту, не би чула разговор. То дете је било испуњено ужасом, страхом и стидом. На један болан начин сам схватио због чега нама Махир ништа није могао да каже. Касније смо од стручњака сазнали све оно шта се деси детету када буде силовано у том раздобљу. Тај дечак и мој Махир су били силовани и то су били силовани оклагијом из кухиње. Такво дете губи поверење у свакога, у мајку и оца, јер су га издали другови и професори, они који су га требали заштитити. Такво дете постаје зид и коначно такво дете губи сваки осећај вредности и претвара се у ништа. Таквом детету преостаје још један једини чин, а то је онај стравични чин којег је мој Махир учинио 14. децембра 2015. године – каже Ловреновић.
Поводом смрти дечака Махира Раковца огласила се и Управа Међународне основне школе Сарајево.
– Током школовања Управа школе је имала редовну и уобичајену комуникацију са родитељима. Током његовог школовања у Тузли комуницирало се са оба родитеља, а током школовања у Сарајеву само са мајком страдалог Махира. У конкретном случају за време школовања у Сарајеву уприличене су две такве посете, током којих, од стране мајке није пријављен никакав вид притужби, а нарочито не у виду евентуалног злостављања детета. Такође, истичемо да нико од учесника одгојно-образовног процеса није упозорен нити упознат од ученика или родитеља да је Махир током трајања школовања имао проблема који се могу довести у везу са његовом трагичном смрћу. О свему наведеном сведочи и емаил преписка школе и мајке из које се јасно види да се преписка искључиво односила на оцјене и успех ученика – стоји у саопштењу ове школе.
Извор: Телеграф.рс. Source.ba
