Pročitaj mi članak

„Jeste li vi majka? Vidite, ja više nisam…“; Potresne reči majke…

0

"Jeste li majka? Vidite, ja više nisam... Znate li zašto? Jer sam izgubila oba oka, moja dva deteta, oba za noć. U sekundi..."

Ово су прве и једине речи које је репортерима „Новости“ рекла неутешна мајка З. П, из села Дубона, чијег је сина и ћерку у ноћи између четвртка и петка, из ватреног оружја, усмртио комшија У. Б. (21).

foto: screenshot

Отац убијених, С. П, јуче није био способан, нити је желео било шта да каже о злу које је ову породицу задесило. Деда настрадалих је само кратко рекао:

„Разумејте наш бол. А, и нема ту шта више да се прича…“

„Они су дивна породица, вредни, поштени, угледни. Милан је непуних годину дана био полицајац, што му је био животни сан, а Кики је гимназијалка. Не знамо детаље и како се, шта и због чега тачно десило, али чули смо да је Урош најпре уперио оружје у Кики, па је брат притрчао да је спасе. И, обоје су погинули од руке зликовца. Не знам како ће се ово завршити и шта је ово ушло у народ да се овакве ствари догађају“, рекла је једна комшиница.

У комшилуку, када је реч о породици У. Б, који је починио масакр у три села, подељена су мишљења.

Они који их хвале, за „Новости“ кажу:

„Радиша, Урошев отац, пореклом је из Дубоне. Војно је лице, пуковник и ради у Генералштабу. Мајка је Биљана, ради на ВМА као инструментарка. Поред Уроша, који је млађи, имају и сина Марка. У породичној кући, између осталог, поред деде и бабе, живе и Марко са супругом и дететом, и Урош. Радиша и супруга су долазили само викендом или кад су на годишњем одмору, дивни су, радни и поштени људи.“

О младићу који је извшио масовно убиство неке комшије кажу да је био добар момак, док има и оних који тврде супротно, као и о његовој породици:

„Урош је уписао Војну академију, али је примљен у пешадију, што му се није допало. Зато је одлучио да се, с обзиром на то да су његови јако богати, поседују готово 100 хектара, њива, воћњака, повртњака, чак шест трактора и других прикључних машина, бави пољопривредом. Искрено, то му је и ишло од руке. Баш је био вредан и успешан и спреман и да помогне комшијама. Истина, како вели комшилук, као и сваки младић, волео је да буде ван куће, да се проведе, да буде с цуром.“

С друге стране, има и оних комшија који кажу да породица Блажић није баш толико за хвалу, а нарочито не Урош.

„Увек сам говорила да нису деца крива, него родитељи“, каже једна од комшиница.

„Бојим се да је свему овоме допринео управо отац, заједно са супругом, који је стално тежио богатству, томе да, осим статуса који већ има у Војсци, има и што више земље, пара… Урош, као млађи син, имао је више привилегија од старијег брата и више му се праштало. Као мали, умео је да буде неваљао, да мучи комшијске керове, па и да буде груб према деци слабијој од њега. Не знам тачно, али чуо сам и да је чак имао и проблеме са законом, односно полицијом, али да је породица све то успела да „испегла“ и прикрије. Како би, уосталом, да је све то остало у његовом досијеу, успео да упише Војну академију“, рекла је она.