Прочитај ми чланак

ИЗРАЕЛ И ПАЛЕСТИНА: Заједничка држава као решење највећег конфликта?

0

Израел је створио страшан проблем који не може да реши. Зато је одувек био случај да Сједињене Америчке Државе морају да диктирају решење, али су у немогућности да то и ураде. Парализоване су због снажног утицаја Израела и америчких лобиста.

ФОТО: Pravda.ru

Трампов предлог решења за израелско-палестински конфликт у виду заједничке државе су поздравили израелски досељеници, јер је њихова политика да онемогуће стварање две државе.

Међутим, када се погледају чињенице, постаје јасно да је решење у виду једне државе немогуће.
Заједничка држава би била прихватљива свим разумним људима, али довољно је да пратите вести па да знате да се у Израелу налази много неразумних. Његови рани заговорници и оснивачи су били фанатици па су и њихова политика и намере су обликоване фанатизмом.

Израелске установе не могу једноставно прихватити палестински народ са једнаким правима и делом Израела. Не могу то да ураде зато што су прихватили готово мистични концепт Израела као „јеврејске државе“. Наравно, чињеница је да данас Палестинци, који нису само Муслимани већ има и Хришћана, на окупираним територијама чине половину укупног становништва.

Постоје и физичке чињенице које формирају велике баријере против једне државе, ствари којих многи људи нису свесни. Врло је важно, стопа наталитета у арапској популацији је значајно већа него у Ашкенази популацији која чини израелску елиту. То нема везе са етничким карактеристикама. Резултат је тога да мање богатство утиче на понашање људи да имају децу. То је универзална реалност.

Зато су Арапи релативно млада популација са високим процентом деце. Када Израел бомбардује места попут Газе и Либана, и то чини учестало, увек страдају стотине деце зато што чине знатан удео народа. Развијене земље попут Јапана имају ниску стопу наталитета и традиционално имају аверзију према миграцијама. Суочавају се са будућношћу у којој ће бити стара и опадајућа популација.

Све старије европске и северноамерички земље имају превише малу стопу наталитета како би се променило опадање популације. Америка или Француска или Израел или сличне земље једноставно немају довољно беба да замене свој народ. То је фундаментална реалност напредне, имућне заједнице.

Људи са богатим, захтевним животима немају велики број деце било где, знајући да ће оно мало што имају готово сигурно преживети и боље напредовати са концентрисаним ресурсима.То је прави разлог иза имиграционе политике већине земаља, а не широкогрудост или љубазност.

Наравно, Израел има озбиљне проблеме са имиграцијом, такође. Како је „јеврејска држава“ отворена само за једну категорију миграната и та категорија људи чини мали део светске популације. Већина људи из тог дела живи у удобним, богатим местима, много примамљивијим за живот него Израел – местима као што је Америка, Канада, Аустралија, Британија, Француска итд.

Заједничка држава Израел би комбиновала мали наталитет Европљана и висок наталитет Апрапа, стварајући дугорочну трајекторију за мањинско-јеврејску државу, реалност која би била одбојна за све конзервативне Јевреје и многе друге, у светлу оснивања Израела као уточиштва од распрострањеног антисемитизма, додатно ту је емоционална повезаност са „јеврејском државом“ и библијски мит да је Бог искључиво дао земљу Јеврејима.

Не може се направити рационални смисао те гомиле предрасуда и ставова, не може се добити рационално решење огромног проблема, који је иначе направио Израел намерно током Шестодневног рата. Вероватно је израелско руководство почело рат, они су прорачунали да би се Палестинци осећали очајно под окупацијом и да би се временом покупили и отишли.

Моше Дајан, један од архитекта рата, заправо је причао о намерама да се Палестинци држе очајнима како би отишли. Али њихови прорачуни су били погрешни. Већина људи, било где, не напушта своје родно место. У супротности свет би био константни вихор миграција.

Иако Израел не дискутује релативан раст популације у јавности, власти и експерти су тога врло свесни. Тешко је замислити да ће икада ући у једну државу из овог разлога. Када се држава оснива на идеологији и митовима, као што је Израел основан, брзо ударате у несрећну реалност.

Ако тамо не би било палестинске државе, које су опције Израела?

Чини се да су само две. Једна је да се избаце сви или већина Палестинаца, што је ружна идеја и вероватно не би успела, иако се озбиљно о њој дискутује међу образованим Израелцима.

Изузев нацистичке конотације таквог потеза, ко би на овом свету примио милионе људи из Израела? У прошлости, израелске идеологије су озбиљно предлагале да Јордан и делови Египта преузму ту могућност. Да ли иједна реалистична особа верује да су те државе спремне да узму милионе људи?

Не, наравно да не, али то није зауставило идеологе Израела да се враћају на ту идеју изнова и изнова. Наравно, постоји и чисти етички проблем пребацивања милиона против њихове воље и пленидбе њихове имовине, али етика никад није одликовала израелску политику.

Друго решење је да се направи апартхејд попут јужноафричког Бантустана, мале енклаве са често нежељеним карактеристикама, у које се угурају људи које не желите и онда то прогласите њиховом новом државом. Ово већ видимо у Израелу, посебно у Гази, која је реално гигантски камп за избеглице и који подсећа на концентрациони логор са високом оградом и кулама са аутоматским пушкама које је окружују. Становници немају слободу кретања или економске активности, јер на пример рибари из Газе могу бити устрељени са израелских наоружаних бродова ако само мало пређу тесну границу на мору.

Свет не би дуго толерисао такав приступ без обзира колико утицаја САД неправедно врше. Након свега, дуго су САД штитиле и сарађивале са апартхејдом Јужноафричке Републике, сматрајући је важним бедемом против комунизма. Антикомунизам је био упорна секуларна религија у Америци. То је тако превагло да се превидело да је Јужна Африка прикупила мали арсенал нуклеарног наоружања уз помоћ Израела, који је увек био рад да има добар приступ минералном богатству Јужне Африке.

Јасно, ове две опције нису решења. Стварност захтева или легитимно решење са две државе – које израелски лидери никад неће прихватити- или једну државу која ће вероватно бити неприхватљива за израелске лидере и већину његовог становништва, јер гарантује да ће Јевреји имати статус мањине.
Израел је створио страшан проблем који не може да реши. Зато је одувек био случај да Сједињене Америчке Државе морају да диктирају решење, али су у немогућности да то и ураде. Парализоване су због снажног утицаја Израела и америчких лобиста.

Свет само кружи око овог страшног проблема и никада не предузима нешто. Језив плес Израела и САД који смо имали прошлих деценија довео је до тога да је Израел само заштићена америчка колонија на Блиском истоку. Колонија у којој су све међународне норме и закони суспендовани, где милиони живе без права и држављанства. Након свега, колоније никад нису ни биле места где је закон правде и човечности важио, зар не?

Никад.