Pročitaj mi članakOsmi septembar 2023. godine, pojavljuje se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u zgradi Predsedništva Srbije sa korpom iz super marketa u kojoj se nalaze pileći parizer, šampon od koprive, marmelada, sapun i još nekoliko proizvoda. Objašnjava kako situacija nije laka i to naravno ne njegovom krivicom, već da je kriza u svetu pa se preliva i kod nas. Ali iznosi plan kojim će se situacija popraviti i naziva ga „Bolja cena“. Ukratko, snižavaju se cene parizera, majoneza, hleba i još nekoliko artikala tako da svako sada može da jede tzv. „zidarski sendvič“ koji je u stvari nešto što nas sve podseća na dane detinjstva i neko srećnije vreme. A da bi sve bilo verodostojnije, nekoliko dana nakon ovog obraćanja Vučić i Mali su u praksi, pred kamerama, evocirali uspomene na odrastanje ispunjeno sendivičima napravljenim po jednostavnom receptu: pola hleba, nekoliko šnita parizera i malo majoneza, piše Dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta
Двадесети јануар 2024. године, појављује се председник Србије, Александар Вучић у згради Палате Србија, која је специјално за ту прилику преуређена за до тада невиђени перформанс у којем један човек изводи уживо тачку у којој скаче у будућност. За разлику од пре четири месеца када је суштина представе била враћање у блиску прошлост и буђење старих лепих успомена, сада је жанр промењен у футуризам. Тако да смо са пилећег паризера који је са 399 динара појефтинио на 259 директно скочили на ЕКСПО 2027 који је специјално за ту прилику са дотадашњих 12 милијарди евра поскупео на 18 милијарди. Нови град, аутомобили без возача, метро, три милиона туриста, невиђени раст плата и пензија, раст бруто друштвеног производа, вештачка интелигенција, био технологије. Све ће то да буде и још много тога, али 2027. године уз предуслов да не живимо 2024., 2025. и 2026. у којима треба да се заврше неки послови везано за коначно признање Косова, почетак копања литијума, продају стратешких објеката Телекома, предају ЕПС-а и других преосталих природних и привредних ресурса овог друштва и државе.
Пошто о пилећем паризеру мање више све знамо, хајде да направимо једну кратку анализу о томе шта је у ствари ЕКСПО 2027 и шта се реално може очекивати од те манифестације због које се од нас као нације очекује да скочимо у будућност. Пре свега, светске изложбе (ЕКСПО) имају дугу и доста лепу традицију већ 150 година. Неке од њих су биле заиста планетарни догађаји, попут оне изложбе из Париза која је означавала прелазак из деветнаестог у двадесети век. ЕКСПО одржан у Чикагу 1893. године је за нас Србе посебно важан јер је на њему Никола Тесла постигао свој велики тријумф у познатом „рату струја“ који је водио против Томаса Едисона.
Наиме, читав догађај који је био импозантан осветљавао је систем базиран на Теслиним патентима, а што је представљало прекретницу у историји човечанства. Дакле, овакве изложбе заиста могу имати епохални значај поготово када се одвијају у временима у којима друштва улажу у развој базиран на знању и у државама које имају своју јаку привреду и потребу да прошире тржиште и економски утицај.
Е сада, овај наш ЕКСПО 2027 ни по једном критеријуму не може и на крају и неће бити епохалан по било чему чиме би се могли поносити, сем евентуално по размерама крађе која се на њему планира и која је заиста највећа у вековној историји ове манифестације. Ово са пуном одговорношћу кажем сада када још увек није забоден ни ашов и то не из злобе већ на бази реалних показатеља.
Наиме, прво и основно ЕКСПО 2027 није она велика светска изложба, већ једна врста нуспроизвода тзв. специјализована (мала) изложба. Шта су неке главне разлике, онај прави експо се одржава сваких пет година и представља свеобухватну изложбу која се организује на произвољно великој површини и где државе учеснице свака за себе и својим средствима уређује свој павиљон, који опет може бити произвољно велик. То значи да на тим великим изложбама постоји трка међу државама учесницама и да је престиж уређење павиљона тако да на најбољи начин репрезентује државу односно њену привреду јер је суштина изложбе презентовање пословних могућности. Са друге стране, тематске изложбе имају своја јасна ограничења па тако укупна површина читавоог комплекса на којем се она одржава не сме да пређе двадесет и пет хектара.
Чисто ради поређења, комплекс Београдског сајма је управо толике површине, док је сајам у Новом Саду величине 30 хектара и већи је него што сме да буде ЕКСПО 2027. Такође, величина павиљона било које државе која излаже не сме да пређе 1000 квадратних метара и мање више сав тај простор за излагање мора да буде доста стандардизован, што значи да нема престижа и трке у томе да земље оставе што бољи утисак. Оно што је такође значајна разлика, у великим ЕКСПО изложбама државе саме финансирају уређење својих павиљона, док у тематским то ради организатор односно учеснице на тематским изложбама добијају све бесплатно.
И коначно, специјализовани ЕКСПО је ограничен и у погледу теме коју покрива тј. није свеобухватан. Рецимо, претходна таква изложба је одржана у Казахстану у њиховом главном граду Астани. Имајући у виду да је ова држава значајна у енергетском сектору пошто има велике резерве уранијума, а и неки важни коридори иду преко њене територије, онда су они као тему за ЕКСПО 2017 изабрали „Будућа Енергија“ и имала је за циљ да се концентрише на будућност енергетике, и на иновативна и практична енергетска решења и њихов утицај. Поднаслов ЕКСПО 2017 је био „Решења за решавање највећег изазова човечанства“, те су стога на изложби приказана будућа енергетска решења која се баве друштвеним, економским и еколошким изазовима пред којима се читав свет налази.
Примера ради, ЕКСПО 2012 је одржан у Јужној Кореји и као тему је имао „Живи океан и обала“ са подтемама „Очување и одрживи развој океана и обале“, „Технологија нових ресурса“ и „Креативне морске активности“. Дакле, на овом тематском догађају разлог да се представљају имале су државе које излазе на мора и океане, евентуално велика језера, јер су по природи ствари само те државе заинтересоване за тему уређења живота на обали.
Ту долазимо до теме коју је за ЕКСПО 2027 понудила Србија, а која гласи „Игра за човечанство – спорт и музика за све“ из чега јасно произилази да ће се државе које буду узеле учешћа на догађају представљати своја достигнућа на пољу спорта и музике. Што ће рећи, суштински овај догађај ће бити налик на класичне вашаре који се код нас одржавају и на којима су кључне атракције навлачење конопца и бацање камена са рамена, дакле спорт, и певаљка под шатором, дакле музика. Е сада, имајући у виду тему коју смо кандидовали, хајде да неко повеже приче о томе да ће ЕКСПО 2027 да помогне у запошљавању, освајању нових тржишта, развоју привреде, увођењу нових технологија, реиндустријализацији и свему другоме што је Вучић причао на конференцији за медије и у шта нас данима уверавају разноразни експерти. Једино што бисмо можда могли да направимо роботске верзије Цеце и Јелене Карлеуше па да то презентујемо свету или да Жељко Митровић свира бас гитару док лети у патикама на млазни погон.
Поред теме која је кандидована, а која јасно показује да Србија нема свету баш ништа да понуди везано за стратешки и егзистенцијално важне теме, већ смо сведени на ниво лаке забаве, други још већи проблем је цена читавог пројекта. Примера ради тематски експо у Казахствану је коштао око пет милијарди евра и то према најпесимистичкијим проценама изнетих од оних који су догађај критиковали, док неке објективније процене укупних трошкова говоре да је потрошено нешто мање од три милијарде евра.
Велики експо који је 2020. године одржан у Уједињеним Арапским Емиратима и који је угостио безмало тридесет милиона посетилаца, коштао је нешто преко шет милијарди евра. Овај наш вашар у Сурчину већ сада има пројектовану цену од осамнаест милијарди евра и при томе без да је закопан ашов, Србија је задужена за милијарду евра колико је обвезница пуштено на име ЕКСПО2027, а за шта држава гарантује нашом заједничком имовином.
Сасвим логично се поставља питање чему онда све ово? Одговор је да је ЕКСПО2027 Вучићу дат како би могао да заврши посао потпуне пљачке и издаје Србије. Наредне три године сви медији ће бити затрпани овом темом и причама о слатком животу који нас чека, а све политичке побуне које се евентуално буду јављале због Косова, литијума и других тема биће поклапане причом како смо ми мрзитељи које су непријатељи Србије организовали да се спречи пројекат који ће нам донети благостање. Дакле, прва намена је да ЕКСПО2027 буде нека врста трампе „вашар за Косово“.
Друга намена је предаја свих преосталих привредних и природних ресурса мултинационалним компанијама. За тај посао је осмишљен монструозан план, наиме Србија ће се задужити за најмање 18 милијарди евра и то кредитно и издавањем државних обвезница, а за све ће гаранција да буде имовина у државном власништву. Посебним законима ЕКСПО2027 биће издвојен из обавезе спровођења отворених јавних набавки, као и других контролних механизама. Тако да ће на крају свих 18 милијарди бити дато подобнима, а грађанима ће остати дуг који ће откупити неки инвестициони фонд и тако ће се сва наша имовина (реке, земљиште, руде, ЕПС, енергетске мреже, аутопутеви итд.) буквално преко ноћи наћи у њиховим рукама.
Да ли се нешто може урадити? Док је Вучић на власти апсолутно се ништа не може урадити, тако да је нулта тачка свих планова за спас Србије рушење актуелне власти. Да би се срушио Вучић први неопходни корак је рушење овакве опозиције и успостављање нове форме опозиционог деловања. Да би све то имало смисла тај први корак се мора урадити веома брзо јер као што рекох, задуживања за ЕКСПО2027 су већ увелико почела. Овде је важно нагласити да се без било каквих последица може и одустати од организације овог догађаја као што је то урадила Арегентина која је добила организацију ЕКСПО2023, да би после одређеног времена и нових калкулација донела одлуку да одустане правдајући то кризом у свету и немогућношћу да покрије губитке које су очекивали уколико посао доведу до краја.
Ово пишем да би јавност имала пуну информацију, јер колико чујем део опозиције се са Вучићем договорио да и они добију део колача, а да заузврат не спомињу пуно ЕКСПО2027 као и да шире причу како је то сада готово и да се мора реализовати без обзира на све.
Драгомир Анђелковић: Прљави дилови у Вучићевом царству злаhttps://t.co/dez8R4Yyex
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 5, 2024
