Pročitaj mi članakOduvek se znalo na koji način treba proslaviti krsnu slavu, ali vremenom je sve počelo da se menja. Jedna revoltirana žena rešila je da uđe u srž problema i otkrije šta je to što je pogrešno i što je nervira kod današnjih slava.
Обележавање крсне славе један је од најважнији датума у Срба. Није важно која слава је у питању, свака је некоме важна – онима који је славе важно је да тог дана буду добри и часни домаћини, док они који на славе обележавају ово „црквено слово“ онако како су годинама учили од својих предака.
Зашто је то у Београду оdjедном постао проблем?
Кажу људи да је постало популарно да се слава више не обележава у дому домаћина, већ у неком тотално неутралном објекту – кафани! Не знам како на вас утиче ова чињеница, али мени је поражавајућа. Не могу да замислим да свећу која би требало да гори у мом стану и на мом столу, палим у некој кафани где се певаљке после 21 часова пењу на столове на којима смо ми ручали.
Шта, као немате места у малом стану да дочекате „булументу“ људи? Лакше вам је да некоме платите да брине о вашим гостима него да их ви служите?
Драги моји Београђани, одувек се знало шта је слава – свећа, живот и славски колач! Све остало што правите или не, мање је важно. A и те људе које зовете – зовете их ваљда зато што вам је стало и зато што желите да са њима, у миру и љубави, проведете дан значајан за вашу породицу и дом. Како тај дом може да се налази у кафани?! Домаћица не улази ни у какву кухињу јер зашто би – није то њена кујна.
Домаћин не служи пиће јер зашто би – кад има конобаре, а гости никако немају осећај да су дошли на нечију крсну славу јер зашто би – кад знају да су у кафани.
Блажи облик овог бизарног тренда је наручивање да се храна из кафане донесе кући или да их за породицу која слави припреми нека особа са стране. Купује се чак и славски колач! И ово је, бар мени потпуно погрешно. Гостима је сигурно драже да им принесете нешто што сте ви, како-тако припремили, а не тамо нека куварица која спрема на тоне такве хране, зар не?
Јасно је мени да је домаћицама (младим и старим), а нарочито запосленим овако много лакше, али славу славите једном годишње! За толико нећете црћи. Зашто би тамо нека Мира спремала ваш Aранђеловдан, Никољдан…? Има Мира своју славу. Него, Мира би да заради додатни новац, а када има кога да ошиша, зашто и не би.
Због чега вам је толико мрско да за тај један дан у години засучете рукаве и направите послужење. Опет кажем, слава је колач, живо и свећа… па то ваљда свако може, зар не?
Стварно нисам сигурна да ли је помодарство у питању, Или ти људи заиста немају времена да најважнији празник за сваки хришћански дом сами припреме у својој кући? Ко уме, нека ми одговори, била бих му онолико захвална.
И наравно, срећна вам слава!
