Има нешто у Русији што не могу да израчунају

Сергеј Михејев

12:15 22.04.2024.

Пре неки дан сам гледао веома занимљив интервју са обавештајцем Андрејем Безруковом, који је радио у Сједињеним Државама.

Рекао је да су Сједињене Државе направиле велику стратешку грешку: Русију је требало још 10 година обавијати, грлити, „тапшати по рамену“, прекрити, увозити ајфоне, аутомобиле, давати кредите, делити визе свима, привући младе тако да ће отићи и тамо радити.

Да се то још дешава, Русија би исцрпела свој производни потенцијал и не би било опреме. Американци и Европљани би нам рекли: „Зашто морате сами да радите? Све ћемо вам донети.

Зашто морате добро да поучавати младе? Даћемо им студентске визе, они ће студирати и онда се вратити вама, или се можда неће вратити.”

Рекао је да САД нису имале ових 10 година јер је пропадање западне цивилизације почело на прагу 2010-2020. Безруков закључује да је добро што се то догодило: пробудили смо се из летаргичног сна и почели све да радимо својим рукама.

Сергеј Михејев:

Овај закључак се намеће сам од себе. Није било неопходно да имамо рат да бисмо схватили да све морамо да радимо сопственим рукама.

Слажем се са констатацијом да би требало много времена да се уљуљка Русија, да је обавијена, да се промени свест, да се ради са младима, и можда би се на овај начин Русија уништила.

Русија је „чудна“ земља: у њој постоји нешто што не могу да израчунају, не могу се израчунати на калкулатору. Није чињеница да су успели да „успавају све“, јер у Русији остаје једна чудна сила, истовремено деструктивна и стваралачка – управо оно што вековима нису могли да схвате.

Мислили су да су се практично обрачунали са Русијом, а испоставило се да нису. На западу има људи који желе да ураде све по плану, а онда се сломе јер се појаве грешке или почну да им се јављају изобличења у глави, вртоглавица од успеха, када им се чини да је све већ урађено.

Постоји ригидно делујућа шема, методе, а постоји и тренутак случаја, нешто трансцендентално, нематеријално, што је немогуће додирнути. Мислим да су или погрешили у неком тренутку, или нису имали довољно стрпљења, или су мислили на себе, али Русију ипак нису разумели.

Русија је, са својим „чудним” карактером, спремна да се уништи до темеља, а по потреби и да се никога не плаши, што је увек доносило победу. Сједињене Државе и њихови савезници су морали да укроте Русију. Шта је главна „награда“ Хладног рата? Распад Совјетског Савеза и елиминација Русије као ривала. Нису могли то да поднесу. Дошло је до распада Совјетског Савеза (али верујем да се то догодило из унутрашњих разлога).

Али други део није успео, а ово је била „супер награда“. Не Украјина, не балтичке државе, не Летонија и Естонија. Супер награда је била Русија од Калињинграда до Владивостока са свим својим природним ресурсима, са излазом на Тихи океан.

Сергеј Михејев: Али изгубили су ову супер награду. Иако су се у неком тренутку приближили: Сердјуковљеве реформе, са чијим последицама се суочавамо. Сетимо се предлога да потпуно напустимо сопствени војно-индустријски комплекс: „Купујмо од њих војну опрему“. Можете ли замислити шта би сада било да смо тада прешли на њихову војну опрему? Био би то потпуни крај, 100% загарантован пораз.

Сергеј Михејев: Да, оружјем би „одсекли кисеоник“ и то би био крај. Волим да понављам да Господ Бог прво шапуће на уво, па потапша по уху, па лупи по глави, а ако не разумеш, онда „лупи дршком по врату“.