Pročitaj mi članak
Осуђени за „убиство“ Бриса Татона надају се да би поновљени, али праведни поступак Ђорђу Прелићу и Дејану Пузигаћи, сада монаху Сави, могао да спере љагу са њихових имена.
Поновљено суђење Дејану Пузигаћи, сада монаху Сави, као и Ђорђу Прелићу (30), за убиство Бриса Татона 2009, можда је последња шанса да се утврди права истина о овом догађају, због ког је 12 „гробара“ без доказа и драконски кажњено са 115 година затвора.
Татон умро од можданог удара?
Зора Добричанин покушала је да докаже да је Брис Татон преминуо због лошег лечења, односно, услед можданог удара који је наступио после преурањене операције аорте!
– Преглед скенером је показао да је Татон имао хематом на мозгу и да се он не шири. Такође, утврђено је да му је поломљено шесто ребро, те да има бројне крвне подливе по телу. Сумњало се још на пуцање аорте, због чега га је хирург Лазар Давидовић оперисао. Овај потез је управо и био кобан за њега – подсећа Добричанинова и појашњава:
– Отварањем грудног коша констатовао је да није било руптуре и да се радило о преурањеној операцији која је проузроковала повећање притиска и ширење хематома, а потом и мождани удар.
Пузигаћи и Прелићу ће бити обновљен поступак јер им је изречена казна у одсуству, па се сви остали осуђени надају да ће у будућем правичном поступку спрати љагу са својих имена.
Прелић би пред лице правде требало да изађе 2. октобра, а убрзо за њим и Пузигаћа, који је прошле недеље ухапшен на атинском аеродрому после шест година бекства.
Информер подсећа читаоце на бројне контроверзе током процеса, који је окончан у рекордном року, с обзиром на број оптужених, као по принципу „преког суда“.
Зора Добричанин, адвокат Ивана Грковића, осуђеног на 13 година робије, овај случај издваја као преседан у судској пракси.
– Виши суд је листом одбијао да саслуша сведоке до којих смо дошли, њих троје, па чак и наш предлог да се обави реконструкција. Aко томе додамо мистериозни нестанак снимака сигурносних камера, касни излазак истражног судије, неусклађеност вештака, медијску блокаду и много тога још, јасно се може закључити о каквом је поступку било речи – наглашава Добричанинова.
Браниоци оптужених тврде од почетка да је и практично и теоретски немогуће да толико много младића баци једног у амбис код подземне гараже на Обилићевом венцу.
Посебно су се позивали на чињеницу да је Татон преминуо 12 дана после инцидента, те да се никако нису могли теретити за убиство, већ за наношење тешких повреда са смртном последицом.
На основу „селективних“ доказа и после свега шест месеци, у првостепеном процесу чак 12 „гробара“ је осуђено за тешко убиство присталице француског Тулуза, што је дотад било незабележено у судској пракси.
Првостепеном пресудом кажњени су са невероватних 240 година, да би Aпелациони суд накнадно „преполовио“ те казне, иако је квалификација дела остала иста?!
Жарко Пузигаћа, отац монаха Саве, не жели у синовљево име да коментарише предстојећи поступак, али истиче да му је животна жеља да се „коначно утврди пуна истина у фер условима“.
– Никад нисам желео да минимализујем улогу мог сина, на штету осталих. Ипак, чињеница је да постоје телефонски транскрипти који доказују да је у тренутку инцидента био на 500 метара даље, код хотела „Балкан“. Веровао сам да ће суд правично да утврди шта се тачно десило и евентуалну кривицу сваког од њих понаособ, али се то није десило – каже Пузигаћа и с горчином додаје:
– Нови поступак за све нас је трачак наде, доживљавам ту могућност као божју вољу да се разоткрије права истина, па макар и после шест година. Пре него што је ухапшен, са сином сам договорио сусрет на Светој Гори, али он је приведен у Aтини. Желим и да захвалим нашој конзулки у Грчкој јер је у тој нашој муци имала много разумевања за нас.
Неподобни сведоци
Пратећи са дистанце комплетан ток поступка, сведочења, изведене доказе и вештачења, чак и лаику се
12 „зашто’ без одговора:
* Зашто је Тужилаштво лажно приказало да је Татон убијен 17. септембра, иако је преминуо 12 дана касније
* Зашто су „нестали“ снимци сигурносних камера
* Зашто је истражни судија о свему обавештен са закашњењем
* Зашто се толико медијски експлоатисао поступак
* Зашто је Татон оперисан преурањено
* Зашто нису позвани да сведоче људи који су из подножја степеница гледали шта се догађа
* Зашто су уведени заштићени сведоци, иако нису ништа конкретно посведочили
* Зашто није обављена реконструкција
* Зашто судски вештаци после свих изведених доказа нису утврдили шта се ту стварно догодило
* Зашто је уведен дан жалости, с обзиром да се у сличним или тежим случајевима то није догађало
* Зашто је на спомен-плочи унапред пресуђено „гробарима“
* Зашто и како је могуће да у штампи пре почетка поступка објаве „13 убица – 520 година“
Намеће утисак да је суд био „неправедан“ у одмеравању казни, посебно имајући у виду да не постоје конкретни и поуздани докази да су осуђени на било који начин били у контакту са трагично преминулим Татоном. Ниједан сведок, наиме, то није потврдио!
С друге стране, после правоснажности пресуде, појављују се чак три очевица која тврде да је Татон сам пао. Браниоци су, на основу њихових оверених изјава, затражили понављање поступка.
Међутим, Aпелациони суд је после силних правних перипетија „преломио“ да се не ради о „доказима који могу битно да измене чињенично стање“.
Извесно је да се тог 17. септембра 2009. године десила крвава туча и насиље на Обилићевом венцу. Група навијача Партизана добила је дојаву од конобара из кафића „Aјриш паб“ да се један навијач Тулуза пење на сто, да раширеним рукама имитира француске борбене авионе који су својевремено бомбардовали Србију. Тако су „гробари“ кренули да га „приземље“.
Увидевши да ће добити батине, по свему судећи, Татон покушава да их избегне и спасе се бекством. Измичући потери, несрећни Брис погрешно процењује висину степеништа поред гараже, скаче и задобија тешке повреде. Све то требало је да забележе видео-камере, којих је у том делу града било много, али тих снимака нема…
Извор: Информер
