Прочитај ми чланакИбрахим Калин је специјални саветник Ердогана
Ибрахим Калин, специјални саветник председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана и његов секретар за медије, објавио је у листу Сабах колумну у којој објашњава, како пише, „праве намере“ Анкаре, кад је реч о све већем ангажовању Турске на Балкану.
Оно што је Калин написао треба прочитати, па онда још једном. Свакоме остављамо да извуче сопствене закључке.
Калина (47) сматрају једним од најобразованијих Турака, а његова веза са Ердоганом је једна од најјачих у турској политици.
Преносимо вам овај текст:
„Однос Турске са Балканом и југоисточном Европом је увек интересовао неке људе. Шта Турска жели на Балкану? Који је то такозвани „велики план“ за регион? Важан састанак у Анкари који је организовала Турска агенција за сарадњу и координацију (ТИКА) ове недеље покушао је да да одговоре на ова питања. Нема потребе за паником: одговори су добри за све.
Они који не престају да измишљају приче о турској политици на Балкану морају да знају шта Турска ради тамо. Желим да покушам да објасним ово, на неколико примера. Пре свега, Турска има заједничку географију ума и срца са Балканом. Откад се Балкан придружио већем муслиманском свету, Турци су овај регион видели као сопствени дом, градећи градове, путеве, школе, болнице, мостове, џамије и тако даље.
Разне нације на Балкану виделе су Турску и Отоманску империју као део исте гео-политичке имагинације. Ово може звучати превише романтично или идеалистички за неке, али реалност је да су Турци, Албанци, Бошњаци и други изградили културу и цивилизацију која је отишла ван граница региона. Човек не може изучавати и разумети отомански културни, религијски, уметнички и политички живот без признавања значајних утицаја књижевних, научних и политичких фигура пореклом са Балкана.
Међу многима другима, национални песник Турске Мехмет Акиф Ерсој и познати турски песник Јахја Кемал Бејатли били су са Балкана. Неколико кључних чланова и оснивача Партије јединства и прогреса су такође са Балкана. Шемсетин Сами, велики лингвиста и аутор првог великог отоманског речника, био је из Албаније.
Ниједан Турчин не сматра Сарајево, Мостар, Приштину, Скопље или Нови Пазар удаљеним местима. Балкански муслимани осећају исто кад је реч о Истанбулу, Бурси, Коњи и градовима у Анадолији.
Друго, Турска у балканске земље улаже без дискриминације по томе какав је чији етнички или религијски идентитет. Турска влада, државне банке, приватне компаније и невладине организације су извршиле стотине пројеката на целом Балкану, и настављају то да раде.
Турска не види никакав проблем у развијању добрих односа са Србијом, са једне стране, и Босном и Херцеговином, са друге. Напор Турске да државу Косово призна међународна заједница помажу, а не одмажу напорима за постизање мира у региону.
У последњих неколико година, турске државне банке су отвориле нове подружнице у балканским градовима и отвориле своје кредитне линије за све пољопривреднике и бизнисмене. Турска извози стоку из Босне, како би помогла сточарима. Аутопут Сарајево-Београд завршиће турске компаније, и он ће служити као „аутопут мира“ на Балкану.
ТИКА је извршила стотине малих и средњих пројеката у целом региону, и помаже свима са изградњом капацитета и техничком асистенцијом. Турска обучава снаге безбедности неколико балканских земаља и води рачуна о њиховим потребама. На крају, али не и последње по значају, Турска подржава процес прикључења балканских земаља ЕУ и НАТО алијанси.
Ово је само неколико примера политичког и економског ангажовања Турске на Балкану. Имајући ово на уму, можемо да сумирамо балканску визију Турске са три термина: политичка стабилност, економски развој и културни процват.
Турска подржава све иницијативе које за циљ имају да се Балкан одржи политички мирним и безбедним. Политичка стабилност региона је од великог значаја, не само за Европу, него и за свет. У свету који карактерише све већа међузависност земаља, ниједан конфликт више није само локални. Сви конфликти имају ефекат „преливања“ и с времена на време могу бити фатални. Зато Турска развија добре односе са свим странама, како би одржала политичку стабилност и безбедност за све. Економски развој је камен темељац турске политике на Балкану. Балканским државама, које су развијене испод свог стварног потенцијала, потребне су озбиљне и једнаке пословне шансе, а не односи зависности. Труска је инвестирала, и охрабрила је свој приватни сектор да инвестира у све гране привреде на Балкану, укључујући трговину, финансијски сектор, комуникације, инфраструктуру, грађевину, сектор енергетике и пољопривреду. Тренутно стотине турских компанија послује на Балкану, и запошљава хиљаде локалних људи.
Трећа димезија је култура, и уметност, где се турска и балканска традиција уједињују, у заједничкој оставштини. Отомани су изградили неке од највећих архитектонских дела у западним деловима империје, и у ово спадају јужна Европа и Балкан.
Културни процват је кључ за памћење традиције и препознавање реалности савремености. Једно не мора да се деси на рачун другог. Имајући живу културну и уметничку традицију, турски, бошњачки, албански, македонски, српски, словеначки, бугарски и грчки писци, песници, сликари и други уметници могу да уче једни од других и да стварају дела велике уметности спајајући своје личне хоризонте. Турска подржава програме који стварају заједнички простор за рефлексију и креативност.
У овом контексту Турска пружа образовне стипендије за студенте и ученика са Балкана, и стотине њих добиле су добро образовање у Турској. Религијско образовање је од посебног значаја, јер је историја Турске на овом пољу гаранција против одступања као што су насилни екстремизам, радикализам и тероризам.
Турска се противи Ал-каиди и ИСИС-у, и њиховој идеологији, као и њиховом разумевању Ислама. Иако ове терористичке организације имају чланове из балканских муслиманских заједница, оне нису успеле да продру у друштво. Али човек овде не може бити довољно опрезан. Зато Турска подржава образовне програме, како би се осигурало да се Ислам учи на прави начин.
Још једна опасност је терористичка мрежа Гуленистичке терористичке група (ФЕТО) на Балкану. Имајући у виду њен перверзни и окултни систем веровања, ФЕТО представља опасност не само за Турску, него и за земље Балкана. Они функционишу под маском тако невиних термина као што су услуге, образовање и међурелигијски дијалог и толеранција, али сви би требало да знају њихово право лице.
Они не само да су се инфилтрирали у турску државу, него су организовали и пуч 15. јула у Турској. Они су нанели штету исламској вери колико и терористичке групе Ал-каида и ИСИС. Сви на Балкану би требало да буду свесни ове претње.
НАТО-ЕУ ХОБОТНИЦА: Македонски револуционари нишане Бањалуку https://t.co/PfIMsCLDgy
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 3, 2018
Циљ Турске на Балкану није да тражи утицај, него да осигура политичку стабилност, да подстакне економски развој и подржи културне и орбазовне активности. Турска се противи микро-национализмима свих врста. Такође се противи страном интервенционизму. Национална и локална питања би требало да решавају локални народи и њихови представници власти. Јака Турска је добра за Балкан, а стабилан и напредан Балкан је добар за Турску и цео свет. „
