Главни тужилац Међународног трибунала за бившу Југославију Серж Брамерц завршио је посету Београду.
И мада је, пошто је Србија изручила све персоне које је тражо трибунал, Хаг ублажио сав и више не разговара гвозденим тоном Госпође Тужиоца Карле дел Понте, питања према политици суда све једно остаје много.

Серж Брамерц је изјавио да како би завршила сарадњу са Међународним трибуналом, Србија треба да осигура овој судској истанци доступ сведоцима, документима и архивима, и да одговори на птиање како су оптужени тако дуго успевали да избегну правосуђе. Главна проука Брамерца је да у Србији неко штити јатаке.

Реферат о сарадњи Србије са Трибуналом главни тужилац ће предати Сб УН средином новембра, и постоје све основе да се сматра да ће он бити пре позитиван, у крајњој линији премијер Србије Ивица Дачић и Брамерц су одговорили да између Хага и Београда нема спорних питања. Али да ли је све глатко? Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра Веритас, који се бави проблемима хрватских Срба прогнаних из Српске Крајине у току операције Олуја, наводи пример човека који је управо командовао том операцијом.

Знате, овде се ради о јатацима генерала Малдића у Србији, а са друге стране имали смо хрватског генерала Анта Готовину који се годинама наводно скривао, а заправо уживао на врло лепим дестинацијама широм света, све док није ухапшен на територији Шпаније.

Нисам чуо или не знам, а да се то десило ја бих морао знати да је вођен било какав поступак, пред било каквим судом- националним или међународним кривичним, против оних који су скривали и омогућавали веома леп живот на високој нози хрватском генералу. И управо у томе видим те двоструке стандарде који су иначе присутни све време и пред овим Међународним трибуналом у Хагу.

Такође у току Брамерцове посете Београду требало је да буде дотакнута тема црне трансплантологије. Одговор главног тужиоца није био превише оргиналан: Хаг нема овлашећња по том питању, али трибунал ће пружати пуну подршку истрази, која, да истанкемо, за сада се врло млако води под окриљем ЕУлекса.

Чињеница је да би у одређеним околностима Међународни трибунал могао да буде колосална подршка. Јер он познаје проблем трговине органима још од почетка 2000-их, шта више управо у Трибуналу, из непознатих разлога, били су уништени многобројни докази о такозваној Жутој кући.

Како се то често дешава, боље од свих политичара и аналитичара заједно узетих, ситауцију је објаснио вок попули. Наводимо коментар са једног српског сајта: „Када је Србија у питању, онда нема надлежнсоти за органе, а много је важнија баба која је крила Караџижа или деда који је чувао Младића од оних који су наручивали, узимали и убијали људе ради илегалне трансплантације“. И да додамо у своје име – поприлично на томе зарадили.

( Глас Русије )