Прочитај ми чланак

ХРВАТСКИ ВЕЧЕРЊИ ЛИСТ: Степинца хтели да убију нацисти, усташе и комунисти

0

Документа тајних политичких полиција показују да су сви тоталитарни режими хтели да се реше кардинала Алојзија Степинца. Хтели су га ухапсити, изоловати, ограничити му кретање и јавне наступе, забранити изласке из надбискупског двора, чак и ликвидират. Јер је за нацисте и усташе Степинац био и англофил и југофил, а за комунисте нацистички слуга, пише др Гордан Акрап у књизи "Кардинал Степинац у документима Гестапоа и ОЗНА-е"

s

Документа тајних политичких полиција показују да су сви тоталитарни режими хтели да се реше кардинала Алојзија Степинца. Хтели су га ухапсити, изоловати, ограничити му кретање и јавне наступе, забранити изласке из надбискупског двора, чак и ликвидират. Јер је за нацисте и усташе Степинац био и англофил и југофил, а за комунисте нацистички слуга, пише др Гордан Акрап у књизи „Кардинал Степинац у документима Гестапоа и ОЗНА-е“

Књига др Гордана Акрапа „Кардинал Степинац у документима Гестапоа и ОЗНА-е“, која је управо изашла из штампе, баца потпуно ново светло на критике које се кардиналу Алојзу Степинцу упућују због његовог држања у време Независне Државе Хрватске. Др Акрап је након вишемесечног чекања успео да уђе у досад затворен део списа политичких тајних полиција у Државном архиву Хрватске из којих се види да је кардинал Степинац био на мети нациста и усташа, и касније комуниста, пише Вечерњи лист.

„Досије блаженог Алојзија Степинца који је стварао репресивни апарат комунистичке Југославије данас садржи тек око 2000 страница (без судског списа), што је тек део од укупног броја страница које је садржавао. Анализом доступних докумената може се претпоставити да су они чинили можда и мање од пет посто укупног броја докумената који се налазио у досијеу Алојзије Степинац.

Видљиво је да су цензори 1973. и 1983. сачували само оне делове досијеа који су могли користити као пример за коришћење у процесу школовања будућих службеника СДС-а о томе како се воде сложене оперативне акције и обраде као што је то био случај Степинца и Цркве“, пише Акрап, додајући да овај досије, употпуњен досијеом о Цркви као и досијеом Степинца који је настао током нацистичке власти на подручју НДХ-а, показује да је ОЗНА, већ у тренутку кад је покренула и водила истрагу против њега, била у поседу информација које су противречиле наводима из оптужнице.

„УДБА је и током судског процеса прикупила довољну количину информација из веродостојних и релевантних извора о деловању Цркве и бл. Степинца који сведоче о њиховим активностима у корист свих оних чији су животи од усташких власти, као и нацистичких и фашистичких установа и институција у НДХ, били директно угрожени.

Ти нам документи нуде битно друкчију слику о бл. Степинцу и Цркви од оне која се упорно намеће још од 1944. Да је Партија организовала објективно и непристрасно суђење те да је обрана имала на располагању све документе, па чак и само део докумената репресивних система споменутих у овом раду, врло вероватно би пресуда била битно друкчија од изречене – тврди Акрап, додајући како су се за време Другог светског рата и нацисти и усташе хтели да реше Степинца.

„Гестапо га је уврстио на попис особа које је требало ухапсити након преузимања власти у Загребу. Покушали су га бројним претњама и активностима дискредитовати те сломити његов отпор тоталитаризму.

Црквени врх је у то време од сигурних прогона спасила само чињеница да тадашње власти нису хтеле да ризикују отворени сукоб с Ватиканом, који би за последицу имао потпуно окретање народа против те власти“, пише Акрап, наглашавајући како управо документи тајних политичких полиција показују да су се сви тоталитарни режими хтели решити Степинца. Хтели су га ухапсити, изоловати, ограничити му кретање и јавне наступе, забранити изласке из надбискупског двора, чак и ликвидирати. Јер је за нацисте и усташе Степинац био и англофил и југофил, а за комунисте нацистички слуга.

„У личном досијеу надбискупа Степинца вођеног у Гестапоу, који садржи више текста него досијеи водећих комуниста из тога доба, видљиво је да је надбискуп Степинац био под интензивном присмотром припадника Гестапоа и усташких власти – пише Акрап и наводи изјаву Славка Кватерника, истакнутог припадника усташког покрета, коју је дао ОЗНА-и.

„Моја дужност је, како раније тако и сада, указати на сплетке римске Курије која несумњиво стоји у вези с упутствима из Лондона, односно владом Недића и Симовића. Из једног разговора с високим црквеним достојанственицима, који су сви непријатељи хрватског национализма, увидео сам да је Папа дао упутства хрватским бискупима да се ометају прелази православаца Католичкој цркви, јер се Српска православна црква ставила под заштиту Папе те се на тај начин колективно прикључује католицизму. Ми, маршал Кватерник и Павелић, запретили смо хрватским бискупима да ћемо запленити њихову имовину, уколико они буду подржавали ове планове римске Курије“, рекао је Кватерник.

Акрап наводи и посету вајара Ивана Мештровића Степинцу, када му Степинац показује камен којим је притиснута хрпа писама. „Овај поздрав сам пред који дан добио у раме од наших фашиста, кад сам се возио у колима, а ова писма су ми претње од Немаца и усташа. Састављена су на хрватском и немачком, а садржај им је готово исти:

„Ми знамо да сте ви наш највећи противник, али вам дајемо до знања да, ако наставите говорити против нас као до сада, да ћемо вас, успркос римском црвеном појасу, убити насред улице као пса“.

„Неће ме устрашити, разбојници једни“, рекао је Степинац.

„Документи јасно и недвосмислено показују да би се и Јосип Броз Тито и Партија сасвим другачије односили према бл. Степинцу да је пристао на његов захтев за одвајањем Католичке цркве у Југославији од Ватикана. Да се то догодило, Тито и Партија славили би Степинца, величали би његова истинска јуначка дела кад је у време усташког терора спасавао животе бројним особама, без обзира на њихову другачију веру или народност, излажући тиме и себе и своје сараднике прогону усташа, нациста и фашиста – пише Акрап.