Битка за интерпретацију прошлости у бившој Југославији скреће пажњу са разочаравајуће садашњости, пише историчарка Мари-Жанин Чалић за Ноје цирхер цајтунг.

Констатује да је у ревизији историје најдаље отишла Хрватска.

„Интерпретација прошлости у бившој Југославији је наставак рата другим средствима“ – тако је насовљен обиман коментар који је за угледни Ноје цирхер цајтунг написала Мари-Жанин Чалић, професорка историје источне и југоисточне Европе на Универзитету „Лудвиг Максимилијан“ у Минхену.

Идеолошка борба за вредновање прошлости овладала је „седницама парламената, изложбама, телевизијским серијама и друштвеним мрежама“, пише историчарка. „Свађа се, са једне стране, о Другом светском рату у којем су комунистички партизани водили крваву борбу са фашистичким усташама, четницима и другим колаборационистима. Са друге стране, ради се о непосредној послератној прошлости када се Јосип Броз Тито обрачунавао са народним непријатељима и погубио хиљаде њих.“

„Борба за тумачења о Другом светском рату избила је још пре распада Југославије деведесетих. Нове, национално настројене елите, почеле су да преокрећу дискурс сећања који су деценијама одређивали комунисти. Бивши зли (националисти) сада је требало да постану добри (патриоте) и обратно: поплава нове историографије етикетирала је некада цењене Титове партизане као злочинце без домовине. Све што је се тицало Југославије било је проклињано.“

„Иза ревизије историјских слика крију се различити мотиви: потрага за идентитетом, легитимација новог политичког поретка или напросто жеља да се суочи са историјом сопствене породице. Историјске дебате изазивају и јаке емоције и покрећу многе гласаче. Могу се користити за дискредитацију политичких противника, а пројекције у прошлост скрећу пажњу са разочарања садашњице. Питање која страна је у поседу историјске истине добило је горак укус у контексту распада државе и промене система“, пише професорка Чалић и додаје:

„Од свих постјугословенских земаља Хрватска је највише забављена ревизијом своје новије историје. Националистичке снаге бацају позитивно светло на Независну Државу Хрватску која је настала у Другом светском рату. У томе учествују политичари попут министра културе Златка Хасанбеговића који је био на дужности 2016. и означио пораз усташа 1945. као ‘националну трагедију’. При томе су усташе – делом по наредби Хитлера, делом на своју руку – систематски убиле стотине хиљада људи: Срба, Јевреја, Рома и антифашиста. Само у концентрационом логору Јасеновац убијено је око 90.000 људи.“

„Па ипак је после распада Југославије ревизионизам постао безмало нова државна идеологија. Споменици партизанима су уклањани, улице су називане по усташким главешинама. Политичари, новинари, научници, представници цркве и интересне групе – сви до данас вуку на исту страну уз подршку политичких емиграната који јучерашњи сан о хомогеној Великој Хрватској или Великој Србији могу да пропагирају са Запада.“

Пишући даље о Хрватској, историчарка за Ноје цирхер цајтунг наводи да припадници усташке војске данас тамо добијају пензије као и да хиљаде људи на концертима славе Марка Перковића Томпсона, укључујући и фудбалску репрезентацију.

„У ревизионизам спада и изједначавање злочина усташа и партизана. Тако ‘Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац’ које подржава хрватска Влада тврди да је концентрациони логор заправо био комунистичко губилиште. Присталице десно-екстремних паравојски су тамо 2016. поставили спомен-плочу са усташком паролом ‘За дом спремни!’ Након што су јеврејска, српска и антифашистичка удружења жртава бојкотовала годишњи помен, плоча је демонстративно пребачена на (ижврљано) партизанско гробље неколико километара даље. Хрватска Католичка црква без пардона тражи референдум како би се фашистички поздрав вратио у армију.“

„И у Србији су ревизионисти већ дуго у надирању. За српске патриоте проглашавају екстремно националистичке четнике под генералом Дражом Михаиловићем и колаборационистички режим генерала Милана Недића – двојице помагача нациста. Тако у међувремену пише у бројним школским уџбеницима. Да су се четници борили за етнички чисту Велику Србију, покретали крвава етничка чишћења и вољно сарађивали са немачким и италијанским окупатором – то се не помиње на часовима, као ни у небројеним политичким говорима, чланцима, филмовима и публицистичким ескападама“, додаје професорка из Минхена и закључује коментар овако:

„Многи адолесценти се због затроване јавне дебате осећају несигурно шта је то у прошлости било добро, а шта лоше. То је један од разлога што је хрватска Влада прошле године сазвала експертски савет како би испитао историју оба ‘недемократска режима’. Предлог тог тима био је да партизанска петокрака буде допуштена, а усташки поздрав само на комеморацијама – а то је одмах изазвало нову гадну свађу. И даље горчина и мржња трују суочавање са прошлошћу и сећање које даје смисао.“

„СВАКИ ПУТ КАД ГА БУДЕМ ВИДЕО…“: Додик о повезаности Џаферовића са злочинима над Србима https://t.co/ZBAO7vAy2y

— СРБИН инфо (@srbininfo) October 13, 2018

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: DOJČE VELE

Ознаке: Дојче веле, ревизија историје, Хрватска