Pročitaj mi članak
Земље бивше Југославије потрошиле су више од 40 милиона евра државног новца на подршку оптуженима за ратне злочине пред Хашким трибуналом, а највише од њих дала је Хрватска – око 28 милиона евра, док је Србија за ту намену издвојила 1,7 милиона, показали су резултати данас представљеног истраживања БИРН-а.
Како се наводи у саопштењу БИРН-а, Србија је од 2004. до 2013. године потрошила 1,7 милиона евра на приватне трошкове и докторске рачуне оптужених, као и путне трошкове њихових породица.
БИРН у истраживању тврди и да су од 26 оптуженика колико тренутно плаћа Београд, 18 босански Срби са држављанством Србије, укључујући генерала Ратка Младића.
По истраживању БИРН-а, према званичним подацима Република Српска је за подршку оптуженима за ратне злочине у Хашком трибуналу издвојила 640.000, а Хрватска 28.145.610 евра, али је са приватног фонда у тој земљи уплаћено најмање још 1,1 милиона евра.
Према подацима у које је БИРН имао увид, а како се наводи у саопштењу те организације, Хрватска је потрошила више од 28 милиона евра само на трошкове одбране тројице генерала, Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака.
Хрватска, како се наводи, није желела да открива више од своте од 28 милиона евра потрошених на одбрану генерала, а приватни фонд Задужбина за истину о Домовинском рату, основан да помогне генералима није објавио финансије, иако је један од његових заговарача изјавио да је током прве године рада сакупљено 1,1 милиона евра.
БИРН наводи и да Федерација БиХ, није издвојила ништа за помоћ бошњачким или хрватским оптуженицима.
Како се наводи у истраживању, процена је да је Македонија од 2006. до 2013. године за наведену сврху издвојила 9,5 милиона евра на одбрану, подршку и лобирање за бившег министра унутрашњих послова Љубета Бошкоског и полицајца Јохана Тарчуловског.
Привремене институције у Приштини, према подацима, нису пружале никакву новчану помоћ шесторици својих оптуженика за ратне злочине, са изузетком 16.750 евра колико је коштао свечани дочек оптужених који су пуштени на слободу.
Међутим, како је саопштено, сакупљено је више од 1,5 милиона евра за помоћ Рамушу Харадинају и Фатмиру Љимају, а тај новац је сакупљен преко јавног позива за уплаћивање фондовима сумњивог порекла.
„Ови фондови никада нису јавно положили рачун донаторима за оно што су добили или потрошили. БИРН је успео да дође до делимичног износа уз помоћ докумената из Хашког трибунала и суђења за корупцију у Приштини у вези са наводним нерегуларним вођењем фонда за Харадинаја“, наводи се у саопштењу.
До података у Босни и Херцеговини, Приштини и у Србији, БИРН је до података за истраживање дошао преко захтева за информацијама од јавног значаја.
Македонија је, како се тврди у саопштењу, одбила да пружи информације о томе колико је платила за помоћ својим хашким оптуженицима, а БИРН-ова процена колико је потрошено заснива се на интервјуима и анонимним сусретима са службеним изворима.
(Вечерње новости)
