Pročitaj mi članak
И док су хрватски медији, још пре неколико месеци извештавали: како су „изгледи да Хрватска добије транзитни правац ‘Јужни ток’ 50:50”, било је јасно да то није могуће већ у марту ове године.
Тада, приликом посете земљама у региону председник Руске Федерације и директор Газпрома су заобишли Загреб, посјетивши Словенију и Србију. Хрватска је осуђена да од сада добија плин из Србије.
Руска државна компанија Газпром, потписивањем уговора са Мађарском пре пар дана, потврдила је како ће „Јужни ток“ (гасовод којим би руски гас ишао од Црног Мора до Аустрије и Италије) заобићи Хрватску. То је, приликом потписивања уговора потврдио потпредседник Газпрома Александар Медведев.
Прошли викенд је такав уговор потписан и са Србијом. Гасовод би се требао почети градити у децембру, а бити завршен 2015. Градња ће коштати око 15 милијарди €. Траса гасовода би ишла, како стоји и на службеним страницама Газпрома, од Црног Мора, преко Бугарске и Србије у Мађарску. Потом би један крак водио ка Аустрији, а други ка северној Италији. На тај начин гасовод иде око Хрватске, заобилазећи је као црну рупу.
Губитак дела транзитног правца последица је катастрофалне политике владе Иве Санадера и Ј.Косор. Они су занемаривали Русију као стратешког партнера у привреди за време два мандата владавине ХДЗ-а и коалиционих партнера. Из бојазни да би Русија преко енергетског повезивања могла да има политички утицај на Хрватску, никада нису заузели јасан став о овом важном пројекту. Сада зато имамо, да нисмо под руским кишобраном али јесмо полуколонија великих европских држава, чије преопоруке послушно прихватамо и спроводимо често на нашу штету.
Газпром је, у својим елаборатима (од 2008.-2010.), Видио Хрватску као једног од најважнијих партнера за реализацију овог пројекта. Обзиром да се Загреб никако није могао да одлучи, прихватили су алтернативну (иако скупљу) опцију.
Крајње је непримјерено чуђење председника Јосиповића и владе, те сад, „пост мортем“, тражити узроке и покушати приволити Москву да се појача сарадња у енергетском сектору. Иако се кривица може приписати двема владама ХДЗ-а, коалициона влада Зорана Милановића је имала мало времена да покуша поправити штету. Очито да одлазак потпредседника владе Радимира Чачића у Москву није уродио плодом, јер више није располагао никаквим аргументима да се поново отворе преговори с Газпромом.
Актуална власт слично се понаша када су у питању и други велики пројекти. На својим налазиштима нафте у Сирији, ИНА је прекинула све активности, јер је министарка спољних послова Весна Пусић (приликом посете Вашингтону) пристала на „молбу“ државне тајнице Хиллари Цлинтон, да Хрватска уведе санкције Сирији како се тим новцем не би „финансирао режим Башара ал-Ассада „.
(адванце)
