Pročitaj mi članak
Загреб – Могућност да један трак гасовода пролази кроз Хрватску у потпуности је одбачена, а одлука о изградњи кроз Мађарску коначна.
То је потврдио потпредседник руске компаније Гаспром Александар Медведев приликом потписивања уговора у Будимпешти, а пренели су хрватски медији.
Гасовод ће из Србије, која је уговор с Гаспромом потписала почетком седмице, код Суботице прећи у Мађарску.
Траса Јужног тока од Црног мора преко Бугарске, Србије и Мађарске одакле би један крак ишао према Аустрији, а други према северној Италији донедавно је била сигурна, али је дошла у питање јер је мађарска влада одбијала да потпише измењени међудржавни уговор с Гаспромом због Европске уније (ЕУ).
Ту је у причу могла ускочити Хрватска, као алтернатива Мађарској. Тада је представљено и да ће Хрватској бити градјен интерконектор капацитета 2,7 милијарди кубних метара (м3) гаса.
Хрватска је своју прилику да обезбеди главну руту гасовода потенцијално милионске приходе од транзита плина изгубила још 2007. кад је тадашњи премијер Иво Санадер игнорисао директну понуду руског председника Владимира Путина.
Ни влада Јадранке Косор па ни актуална влада Зорана Милановића нису се мириле са тим губитком, већ су њихови представници у јавност слали поруке како још постоје шансе за Јужни ток.
На дан кад је Србија склопила коначни уговор с Гаспромом, први потпредседник владе Хрватске Радимир Чачић је у Бриселу изјављивао да одлука о рути није донета.
„Јужни ток“ је гасовод за транспорт руског природног гаса од руске луке Новоросијск, по дну Црног мора, до бугарске луке Варна, преко Балканског полуострва, Србије, Мађарске, до Аустрије и преко Грчке до Италије.
Пројекат предвидја да гасовод „Јужни ток“, у дужини од 3.600 километара иде копненим путем, од налазишта гаса у Русији до руског дела црноморске обале, у околини града Новоросијска.
Након тога гасовод иде по дну Црног мора, у дужини од 900 километара, до бугарске обале, а затим копениним путем ка граници Србије.
Цео пројекат требало би у првој фази, до краја 2015, да осигура годишњи транспорт око 32 до 33 милијарде м3 природног гаса до потрошача у јужној Европи, а две године касније, када буде пуштен у рад и други цевовод, дупло већу количину тог енергента.
У градњу „Јужног тока“ уложиће се, према најновијим проценама, око 24 милијарде евра. Један крај „Јужног тока“ требало би да иде ка Грчкој и Италији.
Капацитет гасовода кроз Србију износиће око 40 милијарди м3 гаса годишње, а очекује се ће ова земља бити чвориште за снабдевање региона гасом, ка Републици Српској, Мађарској, Словенији, Аустрији, а можда и даље.
Пројекат трасе „Јужног тока“ кроз Србију је највећи инвестициони пројекат у последњих шест деценија и његова вредност, само за изградњу, процењује се на око две милијарде евра.
Акционари „Јужног тока“ су руски Гаспром који има половину власништва у заједничком предузећу, а другу половину поседују италијански ЕНИ, француски ЕДФ и немачки БАСФ.
(Танјуг)
