Pročitaj mi članakPrilikom posete mobilnom punktu za vakcinaciju u Ubu, koji je smešten na stadionu Fudbalskog kluba Vrelo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izdvojio vreme i da popriča sa fudbalerima. Golmana ovog tima predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić predstavio je kao Olivera Kana Kolubarsko-mačvanske zone, nekoga ko je odbranio toliko penala u ligi da ne mogu više ni da izbroje, a skromni čuvar mreže Vrela objasnio je da je odbranio "samo tri" od šest-sedam koliko mu je pucano sa bele tačke.
„Јединица“ Врела поручила је и председнику „да би се забринуо да је на његов месту“, на шта му је Вучић иронично одговорио: „Ја сам се већ забринуо“.
Док шета до једанаестерца, Вучић прави класичну финту, сличну оној из 2017. када је рекао да се неће кандидовати на председничким изборима. Најпре каже како не зна ни да ли може да добаци, а онда изводи пенал на којем би му позавидели и професионални фудбалери. Ударцем десном ногом шаље лопту у горњи десни угао, готово па у рашље, „скида паукову мрежу“, на опште одушевљење таблоида који су то адекватно обележили.
Све то голман Врела прати погледом, укопан у месту. И да је могао да одбрани, лопта би вероватно завршила у мрежи, јер на њему није ни било да заустави тај ударац. Можда по први у животу голман Врела је могао да спозна шта је то, речима Петера Хандкеа, „голманов страх од пенала“.
Није непознато да је председник Вучић љубитељ фудбала. На интернету је лако пронаћи фотографије председника како се радује док је огрнут шалом Црвене звезде. Уосталом, познато је и да је Вучић као младић био и на Максимиру оне судбоносне недеље, 13. маја 1990. године, када је на неодиграном сусрету између Динама и Црвене звезде виђено шта значи фраза да је „фудбал више од игре“.
Из тог разлога не чуди ни то што су готово сви медији два дана пре пенала код Уба пренели Вучићеву изјаву како ће „похапсити сву ту мафијашку банду из фудбала, царине, свега, која вам пушта да се се сви смеју пеналима које свирају“. Председник је додао и да је много тужан због тога како изгледа завршетак домаћег фудбалског шампионата, припретивши да „погледају како ће нам изгледати следеће првенство“ и да ли ће се играти „три за три“, уз констатацију да неки тимови „више личе на Манчестер сити и Пари Сен Жермен“.
Истог дана када је најављена фудбалска реформа, Рад је на домаћем терену извукао бод од Црвене звезде, забивши им два гола. Рад, који се налази у зони испадања, али има шансе да опстане у Суперлиги, успео је оно што је пошло за руком још само Јавору и вечитом ривалу Партизану, прекинувши Звездин низ од 22 узастопне победе у домаћем шампионату. У сезони у којој јури титулу без иједног пораза, Звезда је на само два првенствена меча примила два гола (Спартак и Инђија), а сада је то некако за руком пошло и малом Раду.
Како се ове сезоне већ у првом колу знало да ће Звезда бити шампион, изгледа да је најузбудљивији део шампионата борба за излазак из зоне испадања, у којем је све могуће, па и да 15. на табели победи шампиона. Да се не ради о томе како је доњи део табеле наједном постао Чемпионшип, већ да постоји нешто изнимно труло, сликовито и иронично је објаснио тренер Спартака Владимир Буач, након још једног пораза његове екипе, рекавши како имају проблем са временским условима, те да је у последња четири кола ветар против њих, јер како год да се окрену, он иде на Суботичане.
Да нешто у српском фудбалу није у реду указала је и УЕФА сумњајући у намештање два меча домаћег шампионата, а све преко праћења уплата у кладионицама у Европи и Азији. Медији су преносили да је сумњиво више мечева, па је на крају и Фудбалски савез Србије појачао надзор оних мечева који би могли да буду фиксирани.
Као да све то није проблематично, сезону за памћење обележила је и оставка председника ФСС Славише Кокезе, након што је морао да даје изјаву СБПОК-у, а све у вези са наводном „царинском мафијом“. Нису били хапшени само функционери у Савезу, већ и у клубовима, па је тако Слободан Милутиновић Снајпер био приведен у Босни и Херцеговини, након чега је поднео оставку на место у Управном одбору „Старе даме“.
Колика је уплетеност политике у српски фудбал обелоданио је и Ненад Лалатовић, иначе тренер одушевљен најављеном Вучићевом фудбалском реформом, а који је претходних месеци указивао на потенцијални сукоб СНС-а и СПС-а у ФК Војводина, да би на крају рекао како су против њега људи из СНС.
Истини за вољу, стање у домаћем фудбалу није се само бесно осуђивало у коментарима на Фејсбуку и по порталима. Нешто је и урађено. Изречена је и пресуда арбитру због намештања утакмице, док је тренер који је вређао судије суспендован из фудбала на 18 месеци.
Ко је имао неке сумње, а таквих је врло мало, после ове сезоне потпуно му је јасно да је фудбал у Србији платформа на којој се види најочигледнија спрега криминала и политике. Видели смо, заправо, да је фудбал само слика државе, па тако касне плате фудбалерима, терени су лоши, клубови се гасе да би се основали фантомски, а малобројни играчи се одлуче на протест.
Вучићева најава сређивања стања у домаћем фудбалу значи и сређивање стања у сопственим редовима, јер можемо да видимо су бројни тимови, и у нижим лигама, у чијим управама седе људи који су чланови или су врло блиски некој од владајућих партија. Стога би његову најаву могли и да протумаче као неку врсту родитељске опаске да се примире и да не могу да раде баш шта год хоће само зато што то (у Србији) мало ко гледа.
Проблем је, међутим, уколико је Вучићева изјава била само једна у мору предизборног маркетинга, јер су ПР магови на примеру пропалог оснивања европске Суперлиге увидели да људе такве ствари, ипак, померају. Уколико је пак то био случај, онда моћници из блата домаћег фудбала могу слободно, баш као и Вучић голману који је спознао страх од пенала, преко језика иронично да преломе:
„Ја сам се већ забринуо“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 8, 2021
