Pročitaj mi članakSamo u 2013. islamisti su napali na stotine koptskih crkava i domova kao reakciju na čistku koju je Sisi sproveo među Muslimanskom braćom.
Када сам крајем осамдесетих први пут отишла у Каиро, оно што ме је највише изненадило нису биле величанствене египатске пирамиде, већ тенкови и наоружани војници који су окруживали каирске коптске цркве и синагоге. Касније, човек престане то да примећује, све док се не деси неки инцидент, напад или убиство хришћана.
Ових дана је у старом урбаном делу Каира Абасији у храму Светог Марка, седишту египатске коптске цркве, у бомбашком нападу убијено 25 особа, а рањено око 50. Највећи број пострадалих су жене и деца. Копти у црквама за време богослужења седе одвојено, жене на једној, а мушкарци на другој страни. Пошто је одбачена теорија да је експлозивну направу поставила жена која је неопажено изашла из цркве, коначно се огласио египатски огранак Исламске државе. Тврде да је за масакр одговоран бомбаш самоубица Абу Абдалах ал-Масри и прете даљим нападима.
Напади су ескалирали после пада Хоснија Мубарака у такозваном Арапском пролећу, јануара 2011, и доласка на власт Муслиманске браће са Мохамедом Морсијем на челу. Председник Абдел Фатах Ал Сиси свргнуо је са власти Браћу и отерао у затвор Морсија и многе његове присталице. Исламисти од тада изводе терористичке акције широм државе у жељи да дестабилизују његову власт.
Египатски православни хришћани су традиционално стајали уз Мубарака, а касније уз Сисија. Тако су постали још лакша мета за многе екстремне припаднике Браће. Само у 2013. исламисти су напали на стотине коптских цркава и домова као реакцију на чистку коју је Сиси спровео међу Браћом. Таква перцепција Копта међу екстремистима је погрешна, јер подршку за власт Сиси црпе из муслиманске већине 90 милионског Египта.
Сиси тврди да власти неће штедети средства ни енергије да ухвате починиоце овог страшног догађаја. Објављено је да је ухапшено неколико особа и да ће уследити још хапшења. Египатски Копти, деценијама изложени нападима и дискриминацији, неповерљиви су, с разлогом. Не верују да су тако брзо пронађени прави кривци, јер ту причу слушају после сваког напада.
Разлози су многобројни. Хосни Мубарак је владао овом стратешки важном земљом на Блиском истоку од убиства Анвара Садата 1981. године па све до јануара 2011. Владао је чврстом песницом, али је као прозападни диктатор имао одрешене руке да се обрачунава с милитантним исламистима, све док неко у Вашингтону није одлучио да треба увести демократију на Блиски исток. Копти су били уз Мубарака. Али то не значи да цркве и домови хришћана нису страдали и да Копти нису били убијани. Разне милитантне исламистичке групе биле су активне посебно на југу Египта, где је читава једна област, Асјут, била под војном блокадом. На југу живи много Копта, углавном у руралним пределима.
Напади на хришћане и њихова светилишта дешавали су се и тада, али се о њима није много писало. Дешавало се да исламиста уђе у купе вагона у возу који је од југа возио ка Каиру и убије читаву коптску породицу, или да у свађи због имовине буду убијени хришћани или да девојка буде отета и нестане. Ако се касније и појави, онда се испостави да је била приморана да промени веру и уда се за свог отмичара.
Не постоје тачни подаци колико је Копта убијено последњих деценија или колико је цркава запаљено и потпуно уништено до згаришта. То је увек била осетљива тема у египатској јавности.
У Каиру и другим урбаним срединама Копти су често фармацеути, лекари, банкари. Али је много сиротиње међу египатским православцима. На пример, посао ђубретара обављали су искључиво хришћани и генерације су одрастале на ђубриштима где су живели од одвајања отпада и рециклаже.
У време Мубарака за Копте је био резервисан и проценат оних који су могли да буду у државним службама, парламенту и дипломатији. Али највише су могли да напредују до државног секретара. Један од најпознатијих Египћана, Копт Бутрос Гали, бивши генерални секретар Уједињених нација, био је у Египту државни секретар. Чини ми се да када је био изабран на ту функцију, да је читав Египат, без обзира на веру, био поносан на овог Египћанина.
Хришћани широм Блиског истока страдају у најновијим ратовима. У многим земљама као у Саудијској Арабији, Судану и другим државама Залива прелазак из ислама у хришћанство кажњава се смрћу. У сваком случају, то није допуштено. У Саудијској Арабији је забрањено подизање цркава. На то у свету нема великих политичких реакција.
Зашто?
Најчешће зато што православни хришћани немају свој глас у Вашингтону и другим центрима моћи. Саудијска Арабија је још увек важан политички и економски фактор тако да то није тема за разговор.
