Pročitaj mi članakFingirane vesti stvaraju se u tink-tenkovima u SAD, odobravaju u Beloj kući, plaćaju ih milijarderi, puštaju se kontrolisanim kanalima.
Викиликсова открића о Гуглу и његовој подмуклој улози у политици и безбедности требало је да изазову пометњу. Наводна помоћ компаније Mountain View у помоћи NSA да шпијунира Американце требало је аутоматски да постане предмет истраге. Мешање Гугла у политику страних земаља требало је да доведе до тога да се претраживачки џин банује на пет континената. Гугл „је требало“ да буде кажњен много пута, али то се никад није догодило. Сада ћемо видети како компанија која се заклела да „неће чинити зло“ чини добро.
Гуглова Дигитална информативна иницијатива (Digital News Initiative) – баш попут невладиних организација милијардера Џорџа Сороса – раширила се по целој Европи. Кад је компанија најавила да ће 150 милиона евра потрошити на европски медијски пејзаж, чак су и критичари потценили највећи светски интернет конгломерат. Гардијан је тад имао чланак који илуструје колико мало се зна о томе шта Гугл заиста ради. Цитираћу чланак лукаве Џејн Мартинсон, шефице медијског тима Гардијана:
„Дигитална информативна иницијатива ће вероватно бити перципирана као покушај компаније да поправи сопствени имиџ пошто су је пре две недеље европски регулаторни органи оптужили да изврће резултате интернет претрага и да не поштује конкуренцију“.
ЦИЉЕВИ ЕВРОПСКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ
Идеја да је Гугл просто покушавао да утиче на мишљења је добар покушај скретања пажње. За 150 милиона долара компанија Mountain View могла је лако да купи гласове одобравања у Европи. Данас можемо да видимо праве циљеве који стоје иза ове и других инвестиција у европске медије. Недавна одлука Европског парламента да оформи антипропагандне медије није тек случајан додатак европским информативним каналима. С обзиром да је усвојен тај револуционарни закон, европска антируска клика није часила ни часа да информације стави под своју контролу.
Елмар Брок (на слици испод), најмоћнији човек у ЕУ, једном је назван „Господин Бертелсман“ због његове кључне улоге у једном од највећих медијских конгломерата. Брокова улога у гурању такозваног Плана борбе против антиЕУ пропаганде кроз парламент открива његову деценијску улогу у политичким манипулацијама. Брокова мржња према Русији исијава из њега, а његов утицај се огледа у готово тренутној објави немачке канцеларке Ангеле Меркел. Дибриф, као део Бауер медија групе која се такође овајдила од Гугловог новца, послао је ово својим читаоцима:
„Немачка канцеларка Ангела Меркел најавила је сузбијање ‘лажних вести’ на друштвеним мрежама у свом првом обраћању парламенту од објаве да ће се поново кандидовати на изборима следеће године.“
Сигуран сам да су вести које вам пружам све осим „лажне“, а стотинама милиона људи је јасно да немачке медије у потпуности контролише пар играча. Што се тиче Бауер медија групе, важно је истаћи њихове сопствене вести у којима се помиње веза са Гуглом. На њиховом веб-сајту могу се пронаћи вести магазина који су у њиховом власништву и који дистрибуирају информације широм дигиталног пејзажа:
„Већина наших магазина у свету доступни су у дигиталној форми. Са више од 130 наслова, ми смо број један у Епл вестима (Apple News), највећем издавачу у Немачкој са 40 онлајн листова, и наши магазини доминирају Гугл плеј продавницом.“
Јуроњуз, један од медија који је део Дигиталне информативне иницијативе, о потезу (европског) парламента извештава овим уводом:
„Русија и исламистичке терористичке групе све више шире пропаганду унутар ЕУ – упозорава се у резолуцији коју су усвојили посланици Европског парламента са циљем борбе против антиевропских кампања.“
Вероватно је још једна велика коинциденција то што је последњи члан борда Бауер медија групе Витолд Возниак пре 2015. унутар медијског конгломерата био шеф одсека за Пољску. Будући да је документе о антиЕУ пропаганди формулисала и представила бивша министарка спољних послова Пољске и актуелна председница одбора за безбедност и одбрану унутар Европског парламента – Ане Елжбите Футиге – вероватно је природна моја забринутост да се под параваном закона о антипропаганди заправо крије покушај да се створи још веће пропагандно оруђе. Нема потребе наглашавати да је утицај који на јавно мнење Пољске имају Бауерови медији огроман. Ако је сада јасно шта сам хтео да кажем, вратимо се на разматрање ширег обима Гуглових операција у Европи.
УДРУЖИВАЊЕ ГУГЛА И БАРТЕЛСМАНА
Када сам био новинар који је извештава о иновацијама у Силиконској долини, Гугл нам је свима испрао мозак да ће подаци које скупљају о нама бити супертајни и чувани као нека врста Светог граала, од џи-мејла преко претраживача до безбројних других Гуглових производа. Постепено су сви ти подаци на крају коришћени против нас за ствари попут циљаног маркетинга. Као што смо сазнали много касније, америчка влада играла је много већу улогу у сарадњи са Гуглом него што нам је било речено.
Овај Салонов чланак открива дубоку сарадњу коју је Гугл остварио са америчком владом, чак и пре него што је интернет џин дошао до монополског положаја у домену интернет претрага. Сећам се извештавања о кинеској армији хакера још из 2008, али Салон открива целу причу. Овде се ради о копљу у срцу слободних медија и личне приватности, тиме и у срцу америчког устава, али мало ко је истакао тај значај.
Шејн Харис учинио је Американцима и свету услугу истраживајући и пишући чланак који пружа детаљан увид у тренутак када су NSA и америчка обавештајна заједница продрле у јавне послове (public business). Извештај садржи имена, лица, брендове и клишее који однедавно доминирају политичким вестима. Хилари Клинтон, Обамина администрација, NSA, кинески хакери, светски хакерски приручник, безбедносне компаније и тајне сигурносне дозволе за Гугл – цела загонетна мрежа коју смо видели на делу током Клинтонкине и Трампове изборне кампање упрегнута је много пре него што су њих двоје ушли у политички ринг.
Могао бих да наставим унедоглед, али изнео сам поенту. Извештај о коме говорим је извод из ауторске књиге @Рат: Успон војно-интернетског комплекса. Стога, ако фрау Меркел жели да ме оптужи да сам протагониста „лажних вести“, мораће да осуди и Салон, г. Хариса и око 200.000 осталих.
Сада чујемо да су се Гугл и Бартелсман удружили да створе још један медијски механизам. Судећи према вестима и Гугл блогу, две компаније ће креирати 10.000 Андроид стипендија, наводно како би омогућили европским програмерима да „иновирају“ технологију „паметних уређаја“. Неки читаоци можда неће приметити важност ове „случајности“, па ћу укратко објаснити. Ако отприлике 50 одсто европске популације чита вести преко мобилних уређаја, колики потенцијал носи контрола онога што се „абсорбује“ на овај начин?
Законодавци ЕУ још једном у први план стављају кривицу Гугла и Андроида док истовремено отварају врата гигантским медијским корпорацијама да раде шта хоће, тј. да преносе партијске ставове европским грађанима. Ко год да контролише дискурс, неспорно је да он садржи наратив Ангеле Меркел, Барака Обаме, Хилари Клинтон, Гугла, Бартелсмана и Брисела о „лажним вестима“.
ДОДАТНА КОНТРОЛА ДИСКУРСА
„Лажне вести“, које би Европљане требало да брину, нису пропутиновске или оне које утичу на психологију немачког друштва. Права лажна вест је ударање ратних бубњева CDU у Берлину. Лажна вест је кад вас Андроид обавести када ће госпођа Меркел доћи следећи пут да вам говори због чега је милионима избеглица потребан ваш новац. Фингиране вести се стварају у кухињама вашингтонских тинк-тенкова, одобравају у Белој кући, плаћају их медијски тајкуни и милијардери, и пуштају се кроз контролисане канале.
Сад, кад су независни и дисидентски медији путем друштвених мрежа и неконвенционалних канала подигли температуру, Гугл и компаније попут Бертелмана и Аксел спрингера, у сарадњи са владама, стварају оруђа и легислативни оквир (законе) да њима овладају како би увели додатну контролу дискурса. Обратите пажњу на први плод Гуглове Дигиталне информативне иницијативе, некада називане и „Пројекат штит“. На први поглед овај пројекат помаже информативним порталима да се бране од DDoS напада од трећих лица „филтеришући“ и наводно блокирајући напад.
Заправо је у реалности све исто као кад нас је Гугл раније наводио да верујемо у агностички и алтруистички интернет бизнис. Та перспектива одговара оној из чувеног филма Кум: Пројекат штит и друге иницијативе једноставно дају јавности понуду коју не може да одбије.
Све у свему, Гугл и иницијативе медијских конгломерата, европски антируски парламентарни ритам, НАТО експанзија, ова нова ЕУ пропагандна полуга и стари поредак западног света врше огромну контролу. Оно што је Џорџ Орвел замислио елите су провеле у дело. Стојећи у позадини и посматрајући непрекидне политичке и реторичке имитације, можемо видети праву игру која се одвија иза кулиса. Моћ – трајна моћ – је последњи циљ и не би ме изненадило кад бих открио да Гугл од почетка служи као ресурс моћи. Урбана легенда да се интернет монополи какве имају Мајкрософт, Гугл, Амазон и слични просто „догоде“ сваким даном је све мање вероватна.
Лажна прича која се папагајски понавља од Беле куће преко Вајтхола (Лондон) до Bundeskanzlerin-а (Берлин) плод је исте маште која је изродила идеју да Гугл „неће радити ништа лоше“. Барем то сматра неколико милиона људи. Моја и оцене других дисидената нису „лажне“; поменуте заједничке стратегије корпорација и влада, споразуми и закони су опасни. Истраживање тих ствари био је првобитни задатак новинара.
Фил Батлер је политички истраживач, аналитичар, политиколог и експерт за Источну Европу
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
