Прочитај ми чланакСа предлогом о слободној трговини између Евроазијске Економске Уније и Србије, који је посебно место заузео у домаћим медијима, вероватно из разлога како би се скренула пажња са доста важнијих догађаја, није никакав битан успех како се представља. У питању је предлог, а не усвојен Споразум. У наредном периоду треба да се интезивирају преговори да бесцарински режим за робу из Србије буде проширен и на Јерменију и Киргистон, које су се касније придружиле ЕАЕУ.
Са предлогом о слободној трговини између Евроазијске Економске Уније и Србије, који је посебно место заузео у домаћим медијима, вероватно из разлога како би се скренула пажња са доста важнијих догађаја, није никакав битан успех како се представља. У питању је предлог, а не усвојен Споразум. У наредном периоду треба да се интезивирају преговори да бесцарински режим за робу из Србије буде проширен и на Јерменију и Киргистон, које су се касније придружиле ЕАЕУ.
Чињеница је да се тим отвара могућност да се списак робе ослобођене царине прошири са 97 одсто на можда 99 одсто.
Слободно тржиште је свакако нешто чему свака привреда тежи. Међутим, поставља се логично питање, колико такав приступ може бити одржив? Па, одржив је, али по коју цену, то је питање.
Слободно тржиште води ка акумулацији крупног капитала који се налазе у рукама неколицине монополиста. После тога други немају шансе. Неједнакост остаје као трајно обележје друштва. Да ли је то правдено зависи од тога којег концепта правде се држимо. Правдено је уколико се држимо принципа по коме је природно да способнији приграбе сву моћ за себе. Али, није правдено с обзиром на принцип једнакости.
Држава и сама може да преузме управљање свим екононским токовима, а ни то није правдено, јер онда моћ узима државна бирократија. Данас ствари функционишу тако да имамо апсолутну државну интервенцију и јак увознички лоби. Али, крупни капитал нико озбиљније не дира. И ту је кључни проблем. Државна интервенција састоји се у задуживању и поткупљивању друштва, а не на уједначавању шанси и имовинском уједначавању.
Домаћи привредни капацитети су уништени и препуштени су странцима који ће највише имати користи од овог Споразума
Док је привредно системски оквир ангажовања иностраних средстава југословенске привреде штитио привредне ресурсе, национални суверенитет и независност привреде, у Србији се од 2000. године ишло у другу крајност: превелику либерализацију спољнотрговинских прописа и система финансијских односа према иностранству и пљачкашким приватизацијама.
Либерализацијом спољнотрговинског режима дозвољен је неограничен увоз свих врста роба, а типичан пример недомаћинског понашања је експлоатација привредних, пре свега природних, и то енергетских ресурса. Један од екстремних примера је Закон о концесијама, којим се дозвољава неограничена експлоатација необновљивих привредних ресурса. Други екстремни пример је једнострана примена Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ (ССП) од 2008. године. У питању су типични примери економских злочина!
Извозни потенцијал Србије је јако лош
Највише производа извезено је у Италију (2,16 милијарди долара), Немачку (1,67 милијарди), Босну и Херцеговину (1,17 милијарди), Румунију (745 милиона) и Руску Федерацију (724 милиона долара). Највише робе Србија је увозила из Немачке (2,25 милијарди долара), Италије (1,92 милијарде), Руске Федерације (1,74 милијарде), Кине (1,54 милијарде) и Мађарске (867 милиона долара).
Земље чланице Европске уније (ЕУ) учествовале су у 2015. у укупној размени са Србијом са 63,8%, а затим земље ЦЕФТА, у које је Србија извезла робе за 2,48 милијарди долара, а увезла за 750,9 милиона долара, па је у овом случају покривеност увоза извозом 331 посто.
Србија је суфицит остварила у размени са БиХ, Црном Гором, Македонијом, Италијом, Румунијом и Бугарском. Највећи дефицит изражен је у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса).
Шта Србија извози, а шта увози?
Највећи допринос у извозу дале су следеће области: Производња моторних возила и приколица (учешће од 18,0%), Производња прехрамбених производа (учешће од 11,0%), Производња основних метала (учешће од 8,3%) Производња производа од гуме и пластике (учешће од 8,0%) и Производња електричне опреме ( учешће од 7,3% ), а у увозу : Производња хемикалија и хемијских производа (учешће од 10,2%), Производња моторних возила и приколица (учешће од 10,1%), Експлоатација нафте и сировог гаса (учешће од 8,1% ), Производња непоменутих машина и опреме (учешће од 5,0%) и Производња основних метала ( учешће од 4,4%).
Оправдан песимизам
Иако многи сматрају да би овај споразум могао побошљати и допринети већем извозу пољопривредних производа, битно је знати да је значајан пад бруто додате вредности у 2015. години управо забележен у овом сектору (сектор пољопривреде, шумарства и рибарства) и то за 7%.
Извозни резултати пољопривреде Србије у у наредним годинама могу бити значајно угрожени ограничањима која су присутна на домаћем тржишту падом агрегатне тражње као последица смањеног животног стандарда становништва. Величина домаћег тржишта, наиме, има значајну улогу у реализацији компаративних предности свих привредних сектора, укључујући и пољопривреду са прехрамбеном индустријом.
Велико тржиште омогућава велики обим производње и ниже трошкове производње, па самим тим и компаративне предности држава на међународном тржишту. Да закључим, све оно што Србија нема.
