Pročitaj mi članak

Državni projekat – Zadruga

0

Na radost vaskolikog srpskog sveta, pa možemo slobodno da kažemo čak i onog Vulinovog, startovala je Zadruga 5.

Више је тај наш небески народ занимало ко ће ући у Митровићеву Белу кућу у Шимановцима од тога да ли ће и како бити устоличен митрополит црногорски Јоаникије, ако је веровати пиплметрима.

У питању је најгори, најприземнији, наљигавији и најодвратнији телевизијски формат у историји програма на овом поднебљу.

Псовке, свађе, туче, килограми и килограми силикона, простота неслућених размера, секс и разврат, карактеристике су онога чиме се власник Пинка, али и председник Србије Александар Вучић највише поносе.

Наредних десет месеци, добар део Србије, оно бирачко тело поменутог председника, са уживањем ће гледати разноразне перверзије и бити активан саучесник у до сада више пута поновљеном злочину над Србијом.

Зашто је Задруга најважнији државни пројекат?

Из простог разлога што за циљ има масовно хипнотисање људи и који тек на минут-два бивају пробуђени истоименим вестима где их Пинк пелцује додатном дозом Вучића и његовом блиставошћу.

Просто је невероватно колико су тај Митровић и тај Вучић дрски, безобразни и безобзирни, јер не постоји линија који неће прећи зарад свог опстанка.

Држава у којој се за једно вече, оно финално у Задрузи, сакупи више новца него што се хуманитарним акцијама обезбеди средстава за лечење деце, има више него озбиљан проблем.

Десет месеци тај Митровић на тровању и злочину над културом у Србији згрће лову која је незамислива и то све због затуцаности народа којем сви заједно припадамо и са којим сви заједно пропадамо.

Њихово је вечито оправдање Драган Ђилас.

Он је, наводно, увео ријалити у Србију, он је крив за то. Својим понашањем, Митровић и Вучић, аналогно томе, показују да су гори од Ђиласа иако се својски труде да себе представе као свеце.

Како се овај уигран двојац, који заједно са Драганом Ј. Вучићевићем и Миломиром Марићем чине покер асова медијске тортуре над Србијом, није сетио да направи неки нормалан и квалитетан програм, а не дефиле порнографије, проституције и насиља?

Схватила су четворица јахача српске апокалипсе да култура, знање и умеће не доносе гласове. Људи којима глава служи за климање, а не за размишљање су најсигурнији гласачи.

Зато је Задруга најуспешнији државни пројекат. Доноси огроман новац, велики број гласова и чува Вучића на власти. Не верујете? Замислите само ситуацију да се гледање Задруге плаћа.

Колико би залуђеног света платило да гледа то?

Држава, наравно, ћути и аминује. Комплетан систем и институције су се ставиле у одбрану Задруге.

Ми смо имали озбиљних проблема због ћевапа које смо донели у студио желећи да покажемо да не верујемо у Вучићеве фантазмагорије о томе како се тамо неки Звицер ужелео ћевапа од људског меса, па му их је Веља Невоља слао.

Тај Пинк је седам дана водио кампању против нас због тих ћевапа, али им је било сасвим ок што у њиховом програму више пута правоснажно осуђена особа „успављује“ девојку применом „шпанске крагне“, или масовне туче и сцене разврата. То је прихватљиво, али не и ћевапи.

И не ради се овде о ћевапима и Задрузи. Ради се о томе са Србија вапи за нормалношћу.

Не сме у иједној нормалној држави да се омогући јавна доступност људи који тероришу сопствени народ свиме оним што раде последњих десет година. Неко је то дозволио, омогућио и неко то не кажњава. Тај неко је знамо ко – Александар Вучић.

И без њега би постојали и Митровић, и Марић, и ДЈВ, али не би им било дозвољени да постану звери у какве су се претворили. Постојали су они и пре Вучића, па нису били овако бахати и безобзирни.

Њихово понашање је попут газда које не маре ни за шта. А што би и марили када им је држава непресушни ресурс. Митровић није плаћао порез држави. Био је највећи порески дужник, а онда је добио вишемилионску суму у еврима од државе како би се подупрео извоз његовог програма у иностранству. Можете мислити о чему се ради. И председник на све то каже – па шта!

Апсолутно не знам како се супротставити овом злу. Сами смо у тами.

Нико ни да покуша нешто да учини, да се појави неки глас разума. Мук и тишина. А на столу скупа вина, кавијар и бифтеци. Добро, понекад и мортадела на хауби. Таква је данас Србија. Свако ко помисли да би могао да победи ово зло и да би могао у будућности да води Србију, колико год то било тешко, мора да обећа да ће ово зло сасећи у корену. Никада више Србија не сме да личи на прћију Вучића, Митровића, Марића и ДЈВ.