Прочитај ми чланак

ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Заборавимо сујете – проширење Патриотског блока је у ширем интересу

0

protest-PatrioteПредстојећи избори, укључујући и парламентарне, који су најављени, велики су изазов за Србију, а због њене важности и за српски фактор у целини.

Међутим, да направим једну малу дигресију, која је заправо повезана са темом чланка. Ових дана у Београду је умро у својој 82 години академик историчар др Драгољуб Живојиновић, човек који је своје магистарске и докторске студије остварио у САД, а саме постдокторске окончао на чувеном Харварду. Живојиновић је готово сигурно највећи српски историчар у претходном столећу, оставио је велики број, више од тридесет монументалних књига, укључујући и трилогије – дакле најмање по три важне објављене научне монографије-књиге о неком историјском питању као заокруженој целини.

Истражујући по америчким и британским архивама објавио је капитална дела о британској, и уопште англосаксонској геополитици у континуитету према Србима: поједностављено Британија и САД Србе сматрају својим великим противницима и у континуитету раде на нашој свеопштој деструкцији. Због колосалног значаја и улоге у науци академика Живојиновића њему се директно нису смели супротстављати историчари и научници, али је све чињено да се његово научно сазнање и вертикала минимизира, а друге научне истраживаче, попут аутора овог текста који сам имао част да будем ученик и потом сарадник академика Живојиновића, маргинализују, релативизују и по могућности одстране из жиже научног и друштвеног јавног мњења.Наравно разлог је тај што је Србија посебно у задњих децениу и по под контролом управо Британије и САД нама најненаклоњенијих сила, које и у пракси подржавају оне снаге у земљи које сламају на свим пољима друштва нашу земљу и народ, и што само из прагматских разлога мењају личност фигуру која се истиче у први политички план.

Тако је након ликвидације Ђинђића, у први мах постављен Зоран Живковић, који је убрзо промењен Борисом Тадићем, док Чеда Јовановић сво време треба да игра улогу страшила, односно још екстремнијег у издаји политичара, показујући преко окупираних медија и квазианалитичара, односно компрадорског дела елите и њихових представника, да колаборационисти на челу марионетске власти заправо имају и горе алтернативе, па им то даје извесну „умереност“.

Када је монструозна творевина за сламање српског народа и његове државности звана Постоктобарска концепција[1] посустала и упркос медијске блокаде и деловања компардора разобличена од највећег дела грађана, убачена је смена, дуго припремана алтернатива у лику Александра Вучића који ту политику у несмањеном обиму, али под знатно бољим међународним околностима за српски интерес у свету, дакле наставља и утолико је таква Вучићева политика по земљу данас погубнија, јер је алтернатива реалнија.

Вучић се чини као погоднији играч за те кругове, јер прво има префикс српског националисте (раније чак шовинисте), потом потиче из ауторитарне политичке организације која за разлику од претходних жутих гарнитура, задире у најниже слојеве народа који су управо и директно и најпогођенији Постоктобарском есенцијом. Ауторитарна организација без стварног демократског капацитета, заснована на ирационалним паролама и чврстој хијерархији подређености вођи наслеђена је из радикала, само што је тамо као у некој Фелинијевој, трагикомедији имала сасвим друге циљеве: антиамериканизам, национализам, антинеолиберализам, велику Србију. Међутим, због тоталне никада тако страшне контроле медија, а са друге стране немогућности демократског функционисања СНС (бар у оном смислу у којој је функционисала ДС где је Живковића заменио Тадић, овог Ђилас, па Пајтић, зар ико верује да у данашњој СНС било шта представља оно што није лична воља Вучића), над нама се последњих година наставља терор Постоктобарске есенције, заправо англоамеричке и делом немачке политике која докосурује Србију, иако и самим демократским путем укључујући и предстојеће изборе ми то можемо преиначити.  

dragan petrovic biografijaУ том правцу, имајући у обзир да је и тзв. „жута“ опозиција по кључним елементима Постоктобарске есенције идентична Вучићу (имају исте налогодавце англосаксонске силе и у мањој мери Немачку) једина промена несносног стања, потиче од патриотске опозиције.

Вучић, компрадори и наведени страни фактор, користе евидентно против патриотске опозиције и слободног мишљења сва средства, нема сумње и оно што представља државни апарат, одвраћање и различите облике софистициране репресије.

Један број јавних делатника, очигледно под утицајем служби, сумњивих нво и различитих центара моћи, представљајући се као патриоте тобожње, користи приступ медијима да блати и дезинформише јавност, наравно увек гађајући центар отпора – патриотску опозицију и посебно сами Патритоски блок, интелектуалце и личности из јавне сфере који су смогли храбрости да укажу да је пројекат Александар Вучић оно што Србију вуче у провалију, и што је већ нанело тешко надокнадљиве губитке привреди и за следеће генерације, популацији, државним интересима, посебно по питању Косова и Метохије али и других питања, разбијања сарадње Срба у региону, колаборације са диктаторским и такође проамеричким антисрпским режимом Ђукановића у Црној Гори, изостанак мигрантске политике (кад сви из Уније враћају мигранте ка нама, а само званични Београд из подаништва према ЕУ их прима јасно је да ће се слити на нашим просторима, као што реадмисијом добијамо и добијаћемо и Роме и друге азланте који нису одавде) и др.

Подстичу се суревњивости међу политичарима и делатницима у патриотској опозицији, ради на њиховим сукобима. Рецимо, навешћу лични пример, док је само неколико месеци током пролећа 2015, деловао Српски отаџбински фронт у свом пуном почетном саставу, где сам и ја био подпредседник, а наравно Синиша Ковачевић председник, одржали смо десетак јавних трибина по читавој Србији, најчешће су сале биле пуне, као у Новом Саду, Зрењанину, Сремској Митровици, Београду, Панчеву, Александровцу, Краљеву… а са њих, где смо аргументовано критиковали режим и постоктобарску концепцију те нудили програмску алтернативу, није у новинама на територији Србије извештена ни једна једина реч, никакав траг да су уопште одржани. Међутим, када смо се поделили почетком јуна све најпрестижније новине у Србији су широм отвориле своје ступце за међусобне оптужбе и као на некој пијаци подстицали увредљивост тих изјава од Политике, Вечерњих новости, Данаса…Режим се одржава преко контроле медија, коришћењем државног апарата, компрадорског дела друштвене елите који је на власти у земљи већ деценију и по невезано од резултата избора..

.Како у самој СНС нема довољно људи атлантистичке провинијенције за функције у управљању државом, отуда се уз сугестију англоамериканаца они убацују из редова проверених агентура, нво, дакле компрадорског дела друштвене елите. Са друге стране широке масе становништва путем контролисаних медија, чланство СНС се уљуљкује тиме што Вучић и државни врх одржава контакте и има симболичну сарадњу, посебно за јавност, и са Русијом, силама БРИКС, Француском, земљама у окружењу које су нам наклоњене, али запараво суштина је да се земља разара преко катастрофалног и у свету напуштеног неолибералног модела, антисоцијалног законодавства, које чак не жели нико од стручњака у тој мери да спроводи, па се доводе међународни агенти попут Вујвеића, Крстића, Удовички, Сертлића, Чадежа…

Јасно је и да у самој патриотској опозицији данас многе ствари нису идеалне, али због предстојећих избора који су од непроцењивог значаја за даљу судбину Србије, неопходно је да извучемо постојећи максимум, јер је сваки мандат у Народној скупштини важан да се успори и онемогући даље рушење земље и народа уз шизофрене лажи одобравања контролисаних медија.

Ту већ у старту имамо један хендикеп а то је да СРС и Војислав Шешељ не показује спремност на сарадњу са било ким у патриотској опозицији. Шешељ, а и неки његови руководиоци из СРС су под притиском Хашког суда, није случајно да се тражи да он дође крајем марта у Хаг на изрицање пресуде, а три висока функционера те странке се оптужују због омаловажавања суда и тражи њихова испорука. Јасно је да то утиче и на политику СРС, али не би било добро да се одатле, без обзира на уцене којим су изложени, напада остала патриотска опозиција и сами Патриотски блок. Са друге стране мислим да и у патриотској опозицији осталој не би никако требало прихватати чарке са СРС, јер грађани виде јасно да се практично целокупна преостала патриотска опозиција консултује, сарађује, договара и кооринира око заједничког изласка против режима на изборе.

PATRIOTSKI BLOK 233Оно што је добро је учвршћен и иниституционализован савез ДСС-Двери и интелектуалци, дакле оно што називамо Патриотски блок. Међутим, никако ту не треба стати, то је суштина. Ових дана смо сазнали за можда најбољу вест у том правцу, а то је да је Патриотски блок направио савез на изборима у Земуну са Родољубивим савезом, који чини више организација Источна алтернатива Драгана Тодоровића, Народна мрежа Владана Глишића, Српска лига Александра Ђурђева, Српска вертикала, а њима се придружио и Синиша Ковачевић са СОФ. Сада би било добро постићи договор и око заједничког наступа на републичком нивоу, то је суштина синергије и избегавања расипања гласова.

Наравно Патриотски блок је разговарао већ и ти разговори ће се наставити са Заветницима, Здравом Србијом и низом других организација, надам се и Српским препородом. Патриотски блок и ове друге организације поменуте ће се у овом фото финишу до избора суочити са тиме: или ће изаћи на изборе заједно, или ће оне изаћи самостално међусобно пребијати гласове.

Најстрашније је што у постојећим околностима медијског мрака, недостатка средстава за патриотску идеју, мекоокупационог апарата у пуном смислу, који угрожава саму сврху смисла вишепартизма и демократије, је нереално очекивати да сем Патриотског блока и СРС још нека групација са великом вероватноћом може самостално прећи цензус. Овде је потребна свест о важности тренутка у којем се налазимо, и издизање, колико је то год могуће изнад најличнијих интереса, слојних и др, уосталом из ДСС је и изашао Младеновић, Јованов и екипа која даје предност искључиво својим синекурама, нема свест о суштини тренутка и ситуације, и која се утопила или утапа у СНС.

Дакле, Патриотски блок није обична политичка организација, субјекат на предстојећим изборима. То је уз сву заглушујућу пропаганду контролисаних медија, спиновање и деловање различитих служби, компрадоре, – конструктивна државотворна групација која ће прећи цензус свакако, која нуди алтернативу суштинску постојећем стању, и која што је најважније, за разлику од радикала, сарађује и спремна је на удруживање са осталом патриотском опозицијом. И рецимо када би Патриотски блок чију осовину чине ДСС-Двери постигао на републичком нивоу одличан резултат, рецимо и више од 10 % освојеног бирачког тела (а и то је мало колики су потенцијални ове групације и у средњем, а посебно у дужем року, вишеструко већи), а да рецимо Родољубиви или Заветници изађу засебно и не пређу цензус, онда би нас све требало пећи савест за оним пропалим гласовима који нису ушли у парламент, јер то су и у овом медијском мраку и блокади вишеструкој, гласови за промену набоље.

Отуда заборавимо сујете, покушајмо у преосталом времену да се што боље организујемо, повежемо, направимо коалиције патриотске опозиције, јер то су коалиције за спас ове земље, сваки мандат је драгоцен, јер ће он у новом сазиву скупштине представљати отпор даљој разградњи земље. Лажу они који на ово мало патриотских гласила зову људе да не излазе на изборе „јер нема за кога да се гласа“, док у исто време Б 92, Блиц и остали пуном паром шире пропаганду за своје фаворите, а то су СНС и тзв. „жута опозиција“.

Остала је и даље још једна велика енигма, како ће Српска народна партија изаћи на предстојеће изборе. Сачекајмо још, немамо право на своју сујету, сваки појединац, свака организација су важни, већ сам писао на тему СНП и у међувремену нема нових кључних сазнања у овом правцу, али је јасно да би Поповић уласком у било какву коалицију са СНС озбиљно поткопао све принципе и врлине своје политике коју је до сада износио. Са друге стране могао би им користити као смоквин лист да ето они сарађују са читавим светом.

Они заиста разговарају и путују свуда по свету, али примењују неолиберални у свету пропали концепт макроекономије, антисоцијално законодавство, предају и севера Косова, некритичко пузање ка ЕУ, недостатак мигрантске политике, укључујући и реадмисију и тд, и све то реализују у подаништву са нама најненаклоњенијом англоамеричком и делом немачком политиком – због чега пати народ и земља, а они добијају власт, подршку медија и копрадорског дела друштвене елите и остале синекуре.

vucic-nikolic

ФОТО: ФоНет

Усудио бих се да дам своје запажање. Иако је још од јесени 2012 постало јасно да пошто је претходно Николић препустио странку Вучићу и куда ће ићи нова власт, да патриотска опозиција је деловала прилично тромо и није користила довољно наставак жуте политике коју је спроводио нови режим. Посебна тема је судбина подухвата Никад граница, потом низа антирежимских протеста током 2013, посебно због Бриселског споразума и зашто је то све недовољно искоришћено и на крају упропашћено. Врхунац су представљали избори марта 2014, где само три јаче странке патриотске опозиције освајају по око бар 4 % бирачког тела (ДСС, СРС, Двери) и нико не улази у парламент. Управо је долазак Санде Рашковић-Ивић за председницу ДСС омогућио прегруписавање патриотске опозиције, прављење Патриотског блока, измену у неколико важних тачака дотадашње Коштуничине концепције (ближе приближавање Русији, додатно дистанцирање од неолиберализма и др.), што је уосталом адекватно и новим међународним околностима.

Стога је јасно да је управо др Санда Рашковић-Ивић трн у оку читавом систему деструкције Србије, а нарочито пројекту Вучић. Каквих све монструозних лажи, пребројавања крвних зрнаца њене фамилије и других конструкција нисмо могли чути и видети последњих годину и по дана на рачун ове достојанствене и интелигентне жене, која својим држањем и елоквенцијом, уникатним шармом, оставља снажан утисак на све. Парадокс је да у власти у којој и по депешама Викиликс и по другим показатељима имамо сараднике нама најненаклоњенијих сила, чији саветници (контролори?!) седе и у самим институцијама државе и власти, да се управо једна жена ставља на све могуће ренгене и конструкције за неке тобоже изговорене реченице истргнуте из контекста, замислите „због недостатка патриотизма“. Па управо је њен отац својом демократском организацијом Срба у Хрватској и ударањем темеља СДС био главна сметња Туђману.

Од како је дошла на чело ДСС, да не идемо раније, гђа Рашковић-Ивић није предузела ни једну ствар, ни један потез, због кога би било ко, не само у самом Патриотском блоку, већ и шире, ко је критичар режима и симпатише патриотску опозицију нашао неку примедбу. Поред тога она је изразито неауторитарна, што у самом ДСС и патриотском блоку даје могућност широке сарадње, размене идеја, сабирања, тражења нових решења.

У односу на ауторитарност и ирационалност, празну пропаганду концепта Вучић, и са друге стране једно спонтано окупљање људи у земљи забринутих за њену садашњост и још више будућност, предстојећи избори су важан, али не и последњи међаш и мегдан. Предстојаће следеће године председнички избори и неизвесна судбина Томе Николића који уз сву успореност не дели исте геополитичке идеје са Вучићем, па постоје индиције да би се Вучић сам могао кандидовати у том правцу. Патриотска опозиција ће наћи постепено свог председничког кандидата, рецимо мишљења сам да би Санда Рашковић-Ивић била добар кандидат, вероватно има и других идеја, али има свакако времена дотле и то сада није питање.

Патриотска опозиција се излазећи на предстојеће изборе који су изузетно важни спрема и за председничке изборе 2017 године. Народ уз сву контролу, види деструктивне последице јер смо се само у последње четири непуне године, задужили за још најмање око 55 % свог дуга који је стваран у Титова времена па надаље, све до 2012. године, наравно то се прећуткује у медијима, као да смо неписмени.

Неликвидно је тренутно и то трајно 58000 предузећа у Србији (од укупно 70000 средњих и великих), док је од укупно 200000 привредних субјеката у земљи већина неликвидна. У тим неликвидним предузећима, ради око 750 000 људи, од око 1 692 000 укупно запослених, што је око 45 %. Oко 10 000 фирми је већ угашено, а стечај чека још 19500 фирми, док само 26 % приватних предузећа плаћа порезе и доприносе у року, а 18 % послодаваца испаћује у року плате запосленима. Проблем је што врло крупни тајкуни и приватна па и друга предузећа не плаћају порез и на различите начине врше избегавање или „поравњање“ преко политичке и друге опције. Овде да не разматрамо социјалну структуру становништва, невиђену беду њеног великог дела, и раскош малог отуђеног, треба хитно променити погубни неолиберални модел док смо још у комаду, док не наступи расуло…

Време је за промене, ово није време за сујете, ово је време када се показују сви ко су заправо и за кога раде. Само изласком на предстојеће изборе и давањем гласа за неку од странака патриотске опозиције можемо очекивати промене набоље, макар у скоријој будућности.

УПУТНИЦА

[1] (неолиберална економија и антисоцијално законодавство све укупно са несагледивим последицама за привреду и масе становништва укључујући социјалну беду за милионе људи, пад наталитета, прогерамски развој патологије; распрачавање земље на сваки начин од директних отцепљења Црне Горе и Косова и Метохије до развијања културног и другог сепаратизма, попут Војводине и др.)