Pročitaj mi članakPredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić je u nezavidnoj poziciji po svoj „evropski“ rejting, jer je u „sendviču“ nacionalno jakih ličnosti, predsednika Srbije Tomislava Nikolića povodom njegovih izjava oko krize na Kosovu i „slanja vojske“ u odbranu Srba na Kosovu, kao hipotetičkoj ali manje realnoj opciji i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, kome su uvedene sankcije SAD i prete mu i mere izopštenja iz jednog broja država EU.
Вучић у „сендвичу“ два председника – Додика и Николића
Председник владе Србије Александар Вучић је у незавидној позицији по свој „европски“ рејтинг, јер је у „сендвичу“ национално јаких личности, председника Србије Томислава Николића поводом његових изјава око кризе на Косову и „слања војске“ у одбрану Срба на Косову, као хипотетичкој али мање реалној опцији и председника Републике Српске Милорада Додика, коме су уведене санкције САД и прете му и мере изопштења из једног броја држава ЕУ.
Председник владе Александар Вучић сада је у тешкој ситуацији да брани европски и национални пут Србије и интереса Републике Српске где је Србија гарант Дејтонског споразума. САД, односно одлазећа Обамина администрација преко амбасадорке САД у Сарајеву, уз подршку администратора за БиХ Валентина Инцка, донела је одлуку о личним санкција према председнику РС Милораду Додику.
Ове санкције су облик изолације председника РС од моћних држава, пре свега САД као моћног фактора доношења Дејтонског споразума и намењене су не само за компромитацију Милорада Додика, већ и за његово демисионирање уз кризу у Републици Српској и притиска који би могао да доведе до велике кризе и конфронтација. Санкције према председнику РС Милораду Додику од стране одлазеће администрације САД су у функцији политичког притиска на Републику Српску, али, са друге стране имају и притисак на Србију.
Додик „реметилачки фактор“ и сламање РС?
Милорад Додик је већ дуго „трн у оку“ свим досадашњим амбасадорима САД у БиХ, уз планирање опција вид политичког преврата у Републици Српској и завођење ванредних мера уз препоруку власти у Сарајеву амбасаде САД и администратора односно Високог представника Валентина Инцка.
Спрема се Додику прво изолација, па онда компромитација; следи политички обрачун опозиције против њега уз медијску сатанизацију и криминализацију до плана свргавања с власти и нових избора у РС.
Изјава председника Додиика око могућег референдума о самосталности РС је само мотив. Циљ је урушавање Републике Српске, али и притисак Србије и њене власти да се дистаницира од Милорада Додика. Ова мера администрације САД Барака Обаме пред сам одлазак је на неки начин и испуњење захтева Изетбеговићеве структуре у БиХ да се Додик стави под међународни притисак и да буде изопштен и изолован. То ће се брзо пренети на институције у Републици Српској, а онда се планира изазивање политичких и социјалних протеста уз захтеве за одступање Додика с власти.
Овакво поступање је истовремено и притисак на Владу Републике Србије која подржава Милорада Додика зато што је Србија гарант Дејтонског споразума. Америчка опција је слабљење Републике Српске већ дужи период. Очекује се реакција нове администрације Доналда Трампа, али је она за сада непозната бар у наредних неколико месеци. Тако је на политичкој сцени БиХ отворен прави политички „хладни рат“ Сарајева и Бања Луке уз подгрејавање ситуације власти у Загребу и „балансирања“ власти у Србији
Западни „свилен гајтан“ за Вучића
Премијер Србије Александар Вучић саопштава да не намерава да уводи санкције Милораду Додику који у Србији има имовину и углед. То исто мисли и председник Србије Томислав Николић који добија критике из врха СНС за своје изјаве о Косову и заштити државних интереса. Председник владе Александар Вучић јавност Србије држи у дилеми да ли ће се испред СНС и коалиције кандидовати за председника Србије; да ли ће подржати кандидатуру Томислава Николића или ће бити неко „треће решење“.
Руски званичници издају саопштење да неће дозволити угрожавање Републике Српске и председника Додика, те се и ова америчка одлука може третирати као међусобни обрачун Вашингтона и Москве на Балкану и у БиХ. Истовремено и америчка амбасадорка у Приштини одобрава да Приштина шаље своје специјалне снаге РОСУ на север Косова без одобрења КФОР и НАТО и ствара велику напетост која може да доведе до међуетничких сукоба. Председник владе Србије се сада налази пред великим искушењима да „прати“ или „скрати“ тонове Брисела и Вашингтона око Републике Српске и председника Милорада Додика, као и да „изолује“ односно политички „пензионише“ Томислава Николића.
Пажљиво посматрано, председник владе и лидер СНС Александар Вучић уколико буде пустио низ воду Милорада Додика и(или) Томислава Николића и сам ће ускоро бити демисиониран. Пад председника РС Милорада Додика који би био, уз ескалацију сукоба и криза у Србији, сигуран је политички пад Александра Вучића, али и укупна дестабилизација Србије и региона. Урушавање Томислава Николића је цепање СНС, јачање политике др Војислава Шешеља и неизвесност Вучићеве власти. Вучић сада бира између своје власти и одрицања од Додика и Николића.
То је тај смишљен план, „свилен гајтан“ за Александра Вучића испред неких моћних држава ЕУ и САД. Сада треба разума, хладне главе, али и политичке храбрости да се пресече. Криза у Републици Српској и на Косову је пут у шире конфронтације на Балкану и у Србији.
