Grčka strana neće prihvatiti nijedan predlog novog imena za Makedoniju, koje sadrži tu imenicu ili pridev „makedonski“. Termin „Ilindanska Makedonija“ naizgled je prihvatljiv makedonskim građanima, ali iza njega se krije plan Sofije za bugarizaciju Makedonaca.
Илиндански устанак из 1903. највећи је и најважнији догађај који је дефинисао национални идентитет Македонаца. Данас, 115 година од тог догађаја, у преговорима Македоније и Грчке о имену некадашње најјужније југословенске републике, као једно од решења појавило се и име „Република Илиндаанска Македонија“.
Међутим, историчар Чедомир Антић каже да грчка страна неће прихватити ниједно решење које садржи именицу „Македонија“ или придев „македонски“.
Према његовом мишљењу, за решење македонско-грчког спора постоје две могућности. Прва је да Грчка потпуно економски пропадне, па да дозволи да се Македонија зове тако како се зове, а друга је да Македонци прихвате неко сасвим ново име.
Нови предлог имена за Македонију у складу је са такозваном „Софијском платформом“, односно са пробугарском политиком садашњег македонског премијера Зорана Заева, сматра аналитичар београдског Института за европске студије Стеван Гајић. Годишњица Илинданског устанка слави се и у Македонији и у Бугарској као национални празник, а сам устанак био је део пробугарских устанака на Балкану, оцењује он.
Име „Илинданска Македонија“ може се лако продати грађанима Македоније, додаје Гајић, а Зоран Заев уз помоћ тога лако може да испадне „велики Македонац“.
Суштина је, међутим, да се ради о бугаризацији и истовременој натоизацији Македоније.
ЗАЕВ: Пронађено решење за ново име Македоније https://t.co/8AzEzXGw6i
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 18, 2018
Овакав предлог имена није прихватљив за Грчку, а највећи проблем за грчког премијера Алексиса Ципраса је црква, која је била организатор протеста у Атини и Солуну, иако грчки премијер, каже Гајић, иде у корак са плановима НАТО-а за северног суседа.