Pročitaj mi članakKosovo će za jednu ili dve decenije postati albanska zemlja. Ono sa Albancima mora da bude podeljeno
Постоји прича како је покојни премијер Србије Зоран Ђинђић, неколико недеља пре смрти, послао најутицајнијим западним лидерима једно писмо без печата и меморандума као предлог будуће поделе Косова. Ускоро након тога био је ликвидиран.
Нико не може са сигурношћу да каже да ли је то писмо заиста постојало, нити шта је подразумевао његов потенцијални предлог поделе, али Добрица Ћосић је својеврфемено у књизи својих дневничких записао забележио да се неколико пута виђао са Ђиниђићем пре атентата и да је приметио како је овај прилично променио свој политички курс. Према Ћосићевој оцени, он је почео да се више залаже за национална питања, решен да од Србије направи чврсту националну државу са јасним и стабилним границама. Приликом тих сусрета, нормално, највише су разговарали о проблему Косова, али Ћосић, такође, не наводи који је тачно био Ђинђићев план за српску покрајину.
Међутим, познато је да се Ћосић још од давних шезедесетих година залагао за поделу Косова на део који ће припасти Албанцима и део који ће остати Србима. Временом је своје предлоге кориговао, али је базична идеја увек остајала иста.
Ћосић је на 14. седници ЦК СКС, 29. маја 1968. рекао:
– Ако би пут водио остваривању српског националног суверенитета, односно отцепљењу Косова и Метохије од Србије и Југославије, онда су неизбежни тешки и трагични судари и несагледиве историјске несреће и компликације.
Ћосић је због овог, али и других ставова, трпео тешке санкције. Демонстрације на Косову 1981. међутим, подстакле су га да у свом дневнику забележи следећу реченицу:
„Косово ће за једну или две деценије постати албанска земља. Оно са Албанцима мора да буде подељено“.
Ћосићева идеја о подели добила је више простора у јавности током деведесетих, када је наступао и као интелектуалац и као политичар. Своју идеју је 1990. предложио Бориславу Јовићу, тадашњем председнику Југославије, који га је упутио код Милошевића, а овај га одбио.
Иван Мркић, који је био шеф кабинета председника СРЈ Добрице Ћосића током његовог мандата од 1992. до 1993. године, рекао је да се Ћосић с лидером косовских Албанаца Ибрахимом Руговом договорио о подели Косова, али да је Милошевић то спречио.
– У то време, чини ми се, српској страни би припало неких 30 одсто Косова и део Метохије. Али, није се разговарало о статусу. Истраживало се које су све могућности и онда је у томе било напретка. Ругова је хтео неки договор, али све је спречено политичким окршајем између Милошевића и Ћосића. Све је отишло бестрага по српске интересе – објаснио је Мркић.
Ћосић је навео да је више пута разговарао са бившим српским председником Слободаном Милошевићем о Косову, али да се никада нису усагласили.
– Најпре сам му 1991. пренео амерички предлог о подели Косова према којем би Србији припала трећина Косова и Метохије, али Милошевић није одустајао од српских заблуда све до кумановске капитулације у малом светском рату против Србије – казао је Ћосић и додао:
– Тај самоуверени политичар је творац најбесмисленијег парадокса у српској историји: он је косовски пораз славио као победу која се брзо порекла у хашкој судници.
Ћосић је 1992. тадашњем америчком амбасадору Цимерману изнео предлог према коме би трећина Косова, источни део, остало у саставу Србије.
Како је 1992. објавио италијански часопис „Лимес“ Ћосићев предлог је био да источни и централни део покрајне остану Србији, а остало да се преда Албанцима. Иако његове идеје нису биле прихваћене он је и касније, и после рата, излазио у јавност са идејама да се Косово подели.
Суштина његовог става, како је објаснио у једном интервјуу немачким медијима 2005, јесте да треба наћи компромис између „етничког права“ Албанаца који чине већинско становништво на Косову и „историјског права“ Срба на ту средњевековну колевку њихове културе и државности.
Основу поделе покрајине чинила би расподела становништва пре рата 1998. и 1999.
У једном интервјуу 2008. године он је појаснио да би средњовековни српски манастири – Пећка патријаршија, Дечани, Богородица Љевишка, светоархангелски комплекс, Девич, Грачаница са косовопољским комплексом – повраћајем земљишта и шума, национализованих 1945. године, требало да добију самоуправни положај по атоском моделу за православне манастире у грчкој држави.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
