Pročitaj mi članakVašington pokušava da zadrži svoju poziciju a da ne izazove Treći svetski rat. Ali postavljeni cilj izgleda neostvariv.
Москва нуди Вашингтону излаз из Сирије и Јемена а да при том губитак образа буде што мањи, али ако САД прихвате тај пут, мораће да изгубе неке савезнике.
Након кршења споразума у Еид-ал-Адха,у вези са прекидима непријатељстава (кад су Американци бомбардовали сиријску војску), настао је дубоки раздор између опуштене атмосфере у западној заједници и озбиљности руског и кинеског друштва.
У Москви телевизија извештава о атомским склоништима и „ратним играма“ јединица на полигонима. У Вашингтону се смеју руској параноји, пошто верују у могућност почетка Трећег светског рата.
Па ипак обе велике силе шаљу поруке од којих се диже коса на глави. Након претњи Америке да ће напасти Сирију, Москва је суспендовала Уговор о ограничењу залиха плутонијума и подесила системе за лансирање атомских бомби, кад су лансиране три интерконтиненталне ракете. Портпарол руске армије је, опоменувши Американце, изјавио да је руско оружје у стању да обори све летелице, како навођене ракете тако и „невидљиве“авионе.
Командант копнених снага Сједињених Држава је одмах поносно изјавио да би у фронталном рату у ваздуху и на води обе армије биле брзо изједначене али да би на копну Вашингтон победио. Његов ратнички говор није оставио утисак на Русе,али су чланови Конгреса били толико узнемирени, да су 22 члана Конгреса писали Обами са молбом да испуни своју обавезу да не почиње први атомски рат. Москва је дала упутство својим дипломатама у НАТО земљама да своје породице врате у домовину и да они сами буду спремни за повратак кући.
Својевремено су Римљани говорили: “Ако хоћеш мир, спремај се за рат.“ (Si vis pacem,para bellum). Основна идеја тога је да се у међународним конфликтима дође до победе без оружја.
Чињеница је да се руско становништво припрема за рат (ове недеље је 40 милиона Руса учествовало у вежбама евакуације зграда и противпожарне заштите) док Западњаци проводе време у тржним центрима.
Изгледа,да се можемо ипак надати да ће разум победити и да ће се избећи светски рат. Било како било, ова хвалисања (о снази сопствених јединица) показују да оно што је већ пет година разлог сукоба у Сирији није то што смо ми мислили да јесте. Ако је у почетку циљ министарства спољњих послова Америке било спровођење плана „Арапског пролећа“и свргавања секуларних влада и њихова замена са Муслиманским Братством, Русија и Кина су у врло кратком року дошли до закључка да свет не сме више бити потчињен Сједињеним Америчким Државама и да оне не треба више да одлучују о животу и смрти народа.
Користећи прекид Пута свиле кроз Сирију, а онда и прекид новог Пута свиле кроз Украјину је Вашингтон успорио развој Кине и Русије. Он их је тиме гурнуо у загрљај једне другој. Неочекиван отпор сиријског народа је принудио САД да ризикују своју глобалну доминацију. Након што је свет 1991. „пустињском олујом“ постао униполаран, тренутни догађаји могу водити ка биполарном или чак мултиполарном свету.
У периоду 1990-1991. је спроведена промена светског поретка без рата (инвазија Ирака је последица а не узрок тога), али по цену унутрашњег распада Совјетског Савеза. Животни стандард бивших совјетских република је драстично опао, њихова друштва су дубоко потресена и разорена, национална богатства су под паролом приватизације попљачкана и просечан животни век је пао за 20 година. Ми смо тада веровали да је то био пораз „совјетизма“. Данас знамо да је пад СССР-а-иако не само због тога-резултат саботаже организоване од стране ЦИА.
Дакле, није немогуће доћи до нове светске равнотеже без светске конфронтације. Да би се избегао светски рат, дискусија Лаврова и Керија се са теме „Алепо“ пребацила на опште примирје у целој Сирији и Јемену. Тако је примирје од 8 сати у Алепу и 72 сата у Јемену најављено.
Проблем је да Сједињене Америчке Државе са беспоговорног првог места – које су присвојиле и лоше користиле – не могу тек тако да се врате у исту раван са Русијом, а да не плате цену за то – они или њихови савезници.
На велико изненађење су пет арапских држава, Турска и Иран, који су у суботу имали у Лозани сусрет са Керијем и Лавровом, отишле задовољне тим сусретом. Ипак се ради о њиховој будућности. Нико од њх не размишља о томе да ће „летети главе“, као што је био случај са Варшавским пактом. У тренутној ситуацији се може одустати од уништења дела планете, али значај тог одустајања Сједињених Држава ће се мерити бројем и важношћу савезника које буду жртвовале.
Превод: Србин.инфо – Алексеј Миронов
