Pročitaj mi članakOnome ko čita Večernje novosti mozak nije u fazi mirovanja. Izgleda da tu leži odgovor na pitanje kome (ne) trebaju Novosti.
Беше месец мај, баш у ово време, 2013. године, десети-једанаести дан у „Новостима“. Крај дана, негде пред поноћ. Седим на осмом спрату једног новобеоградског солитера и ломим у себи одлуку: остати или отићи из „Вечерњих новости“.
Оно што сам за то кратко време открио у „Новостима“ (касније ћу откривати и горе ствари), било је крајње депримирајуће; више од десет милиона евра дуга, на рачуну ни динара, само хонорарним сарадницима, међу којима су најбројнији дописници, душа сваке дневне редакције, „Новости“ су дуговале 26 милиона динара, распродата сва имовина, око 150 људи вишка, кредити, камате, сви пословни трендови негативни, неиздрживо ниска продајна цена дневног листа…Написати оставку и поздравити се с најближим сарадницима, или остати? Да ли је грешка што сам изабрао ово друго? Ни данас не знам.
Четири последње године Компанија „Новости“ дише на сламку, као и годину, две пре тога, али су кредити и разни аванси замагљивали стварно стање. Све што смо унутар „Новости“, од средине 2013. године могли да урадимо, урадили смо. Нешто нисмо, али и да јесмо, то ни случајно не би утицало на ово што данас имамо. Сваки дан се провлачимо кроз густо пруће и ходамо по танком леду. Без ичије помоћи са стране, са упорним опструкцијама споља и изнутра, са ударима из прошлости, костурима у орманима.
Све ми је у овој причи одавно јасно, али ми ни сопствени мазохизам у односу са онима с којима сам морао да сарађујем није дао одговор на питање, посебно актуелно с краја 2015. године, да ли је неко донео одлуку да „Вечерње новости“ нестану, угасе се, заувек.
Пре две године добили смо, ми у „Новостима“, резултат једног истраживања (изузетно реномиране агенције) које је показало да од свих дневних листова у Србији најобразованију читалачку публику имају „Вечерње новости“. Први пут у историји српске дневне штампе. Нисмо хтели да објавимо тај податак, из обзира према колегама других редакција. Други нису хтели да објаве из обзира према себи.
Пре десетак дана презентовани су резултати истраживања Института за европске послове и агенције „Нинамедија“, а то истраживање каже да јавност у Србији од свих листова највише верује „Вечерњим новостима“. По штампаном и продатом тиражу, „Вечерње новости“ су и даље у врху.
Смета ли све ово некоме? Да ли су Срби осуђени на таблоиде и покретне слике простаклука, примитивизма, баханалија? На гледање уместо читања? Гледање напреже само очи. Мозак мирује. Ономе ко чита „Вечерње новости“ мозак није у фази мировања. Могуће да ту лежи одговор на горе отворено питање.
