Pročitaj mi članakZa napad na Vučića zapadne službe imaće podršku i kadrova iz same koalicije oko SNS, pa i iz same SNS.
Пратећи ситуацију у Македонији, сазнали смо бројне новине које је „цивилизовани“ демократски свет лансирао као видове политичког надметања. Најпре, никоме на Западу, а посебно не сорошевским невладиним организацијама и њиховим аналитичарима, не смета што албански политичар константно помињу „велику Албанију“. То је ваљда демократски пројекат.
Не смета ником ни кад опозиција започне борбу за власт тако што каже да има стенограме прислушкиваних разговора македонског премијера које је добила, гле чуда, од једне западне службе. Значи, прислушкивање премијера једне суверене државе ником није проблем, јер на то нико не реагује. Крајње је демократски ако држиш земљу скоро три године у тензији, избегаваш изборе, а на њих изађеш тек кад ти Запад обезбедни логистику да победиш, па и тада изгубиш, али манипулативним инжењерингом и уценама ипак дођеш до неке већине која своју политику базира на документу који ту исту државу сахрањује.
Да је Зоран Заев поменуо током кампање да ће му Тиранска декларација бити основ политике владе којом ће председавати, не би добио ни пет одсто гласова Македонаца. Но ваљда је манипулација демократско средство, и ту нико ништа спорно не види. Ником не смета ни што ће чланови Владе Македоније бити џихадисти из партије Беса, ни то што ће бивши командант ОВК Талет Џафери председавати Собрањем, а најмање смета то што у суверену државу дође амерички чиновник попут Брајана Хојта Јиа и нареди ко ће да састави владу. Све је то ваљда демократски и ником не смета, а, ако се неко побуни против такве „демократије“, добије обележје антидемократски настројеног човека.
Не бих да улазим у реаговања по Македонији, али морам да се осврнем на ове сорошевске изданке по Србији који имају невиђену емпатију за Заева и његову врло упитну већину. Чудо једно како не виде већину коју Вучић има у Србији, чак и натполовичну, на изборима остварену. Протести у Србији оних који су доживели фијаско на изборима су им нормални и легитимни, али протести у Скопљу оних који би да очувају јединство државе су спорни.
Просто је невероватно да имају тако благонаклон став према документу у коме се Срби означавају као геноцидни народ и да им такав срамни историјски фалсификат није нимало споран. Ни речи осуде немају за платформу на којој ће Заев базирати своју политику. Зато имају невероватно разумевање за Заева када нападне Александра Вучића. Поставља се питање да ли ти људи имају огледао да се погледају и да макар на трен виде бешчашће и лицемерје на сопственим лицима?
Операција Скопље је припрема за операцију Београд. Уколико она успе, а успех за западне службе и сорошевске изданке је и изазивање грађанског рата у Македонији, од кога ће само Албанци имати корист, плус ако се на то дода недавни улазак Црне Горе у НАТО, јасно је да је Вучић следећа мета. Сувише им смета овако јак и снажан политички лидер.
За почетак ће бити условљаван са тим какву владу да састави. Познајући га, знам да је имун на притиске. Ипак, баш та чињеница да се на притиске неће освртати биће иницијална каписла да се крене снажно на његове најближе сараднике. Баш онако као што су Груевског ломили у Скопљу. Можда ће и овде испливати некакви фризирани разговори стенографски забележени. Кад доведете најближег сарадника кључне фигуре у држави до тачке да сте принуђени да га смените, то значи да признајете пораз и да полако истичете белу заставу пред притисцима. За ту врсту кампање западне службе имаће обилату подршку и појединих кадрова из саме коалиције око СНС, па и из саме СНС.
Потом иде следећа фаза, а то је изазивање одређених међунационалних тензија, па чак и отворених сукоба. Свакако, они у Србији не могу да се приме као у Македонији, најпре због бројности становништва и објективне снаге безбедносних снага Србије и Македоније, али довољно је да имате константну тензију, по који терористички акт, што изазива забринутост и панику код већинског народа, плус незадовољство ако не реагујете адекватно и ако попуштате.
Све у свему, гледајте Скопље и мислите на Београд.
